Danas je 27. februar i čekate da krene voz. Znate gde ste krenuli, javili ste porodici ili prijateljima da putujete, možda su vas i ispratili. Neko vas možda čeka na stanici ka kojoj ste se zaputili. Znate da je put dug i zamoran, ali takođe znate da ćete stići na vaše krajnje odredište.
Zaborav je kod nas verovatno veći problem nego sve ekonomske nedaće. Zaboravljamo kud smo pošli, šta hoćemo, šta volimo, a naročito za šta smo odgovorni. Ta selektivna vrsta zaborava nam se dešava gotovo po pravilu i pred svaki 11. jul kada se u našem društvu otvaraju iste teme i potežu isti argumenti jer ovaj datum nikako da potpuno zaboravimo.
Pravo na pristup informacijama od javnog značaja u svojoj suštini podrazumeva da svaki građanin može od institucija (organa javne vlasti) tražiti informacije koje su u njihovom posedu.
Poštovani gospodine Fajgelj, poštovana Treća Srbijo, Obraćam vam se sa „poštovani“ samo zbog vaspitanja i pristojnosti, iako ne poštujem ni vas, niti bilo šta što vi predstavljate. Vrednosti i stvari koje vi predstavljate, o kojima vi govorite, stvari su protiv kojih se skoro 10 godina borim svakodnevno. Sve vaše ideje vuku nas nazad i zatvaraju naše društvo koje ne zaslužuje da živi u izolaciji i van svih tokova.
Ok. Ovaj tekst ima za cilj da da zadovolji nekoliko potreba. Za početak, moju potrebu da izrazim veliku zahvalnosti (ne i dovoljnu) Inicijativi mladih za ljudska prava, koja me je pozvala da budem jedan od učesnika visiting programa u Prištini. Da nije bilo ovog putovanja verovatnoća da ikada posetim Prištinu, se, nažalost, svodila na nivo statističke greške.
