Pozivnica za 25. oktobar
Ovih dana mi građani i građanke naše republike, uspevamo da smognemo snage posle svega za još ovaj 41 preostali dan do dana D. Što i nije mnogo za nas, baš smo se razmazili; ako nam je i to puno. Samo nekoliko desetina napada, gaženja, uhođenja, presluškivanja, pretnji, prebijanja i smrti; i samo nekoliko osoba sateranih u zatvor i po koja u pritvor i nekolicina, samo mali nevažan broj, u političkom egzilu. I nije to toliko važno, u međuvremenu smo naučili da skrenemo misli sa problema. Na primer, izbegavali smo specifične stanice (one natkrivene), bežali po ulicama i molili za osnovna ljudska prava; a katkad i gasili požare.
Brzo prođe vreme ovde kod nas!
Ovih dana kada svi mi, građani i građanke, čekamo da li će reanimacija naše države da urodi plodom, za taj 41 dan, ili će samo nastaviti da egzistira pod uticajem parazita dok on njome hara i ide iz jedne u drugu kampanju nezakonitim putem. Reanimacija zato ne može biti i nije posao jednog čoveka ili jedne stranke. Ona mora da znači povratak institucija iz stanja u kojem su godinama držane: priključene na aparat političke volje, sa ugašenim refleksima i bez mogućnosti da samostalno donesu odluku.
Za ovaj, je*eni, 41 dan nećemo dobiti novu državu; ali možemo dobiti priliku da joj vratimo puls; a prvi korak reanimacije je da aparat više ne bude u rukama onoga ko je pacijenta doveo u ovo stanje, već svih nas koji joj želimo život.
Ovaj 41 preostali dan nam ostaje da sav onaj bes i nadu nastavimo kroz borbu koju već živimo. Ne da čekamo da neko drugi pritisne dugme za reanimaciju, već da sami postanemo puls svojim glasom.
Jer država neće ustati sa bolničkog kreveta zato što joj je to neko obećao u još jednoj kampanji. Ustaće tek kada građani odluče da više neće biti posmatrači smrti sopstvene države;
a za tu promenu već mesecima kličemo ulicama.
Zato za tačno 41 dan se ne zaokružuje: kampanja, niti lice, niti lista;
