Dugo sam se utapala u gorkoj kafi — onoj što se pravi iz navike, ne iz potrebe.
Povukla sam se u svoj tihi, poznati prostor, gledajući kako dani prolaze kroz ekran i apsurdne izjave, kroz sastanke, kroz planove koji zvuče ispravno, ali ne dodiruju ništa živo. Početak godine nas je sve iscrpeo na načine koje još ne umemo da izgovorimo, a ja nisam znala kako dalje. Kako doprineti borbama koje više ni same ne znaju gde ih boli. Samo sam radila — po planu, po programu, bez osećaja.
U sklopu festivala “Miredita-dobar dan” održanog od 30. maja do 2. juna, grupa od 10 mladih ljudi sa Kosova i 10 mladih iz Srbije provela je zajedno tri dana u Beogradu u sklopu visiting programa.
Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova odnosi u regionu naglo su se pogoršali i usmerili pravac kretanja politike u još jedan mogući sukob. Perspektiva proglašenja nezavisnosti Kosova bila je jedina moguća alternativa posle bezidejnih pregovora u kome su učestvovali Beograd i Priština, a konačni prelom daljeg toka neaktivne politike rešavanja pitanja Kosova učinio je Ahtisarijev plan 2007. godine koji je predvideo moguće stvaranje nezavisne države Kosovo.
„Zato, važno, ili važnije nego ikada, jeste da se pogledamo u ogledalo, hrabro, jasno vidimo sve ožiljke, rane i nedostatke na sopstvenom licu, ali i pokušamo da zalečimo ono sto je moguće, u očaju ne odustajući od sebe zbog problema sa kojim se suočavamo.”
Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije (24. jul 2017. godine)
Strategija predsednika Vučića da najavi unutrašnji dijalog o Kosovu u maju mesecu, bez ikakvih polaznih tačaka, bez utvrđenih okvira, bez učešća u njemu, uspela je u potpunosti, i uskoro će od potencijalnih sagovornika preostati samo on, što je i najudobnija pozicija za njega.
