Prvo je 15. marta u Čaglavici, mestu nadomak Prištine ranjen dečak Jovica Ivić koji je u teškom stanju prenesen u bolnicu u Severnoj Mitrovici. Zatim je došlo do protesta meštana ovog sela kao i ostalih srpskih sela u okolini (Gračanica, Sušica, Laplje selo, Preoce…). Nakon ovog događaja i pretresa u Čaglavici od strane vojnika KFOR, grupa građana srpske nacionalnosti blokirala je magistralne puteve prema Skoplju i Gnjilanu, uz incidente sa lokalnim Albancima.
Sredinom marta u većem broju gradova na Kosovu udruženja veterana OVK organizovali su proteste protiv hapašenja komandanta ogranka Kosovskog zaštitnog korpusa (prethodni oblik Kosovskih bezbednosnih snaga) u Prizrenu Selima Krasnići/ Selim Krasniqi i nekoliko njegovih oficira. Na tim protestima organizatori su veoma oštro kritikovali politiku UNMIK-a prema OVK, zahtevajući puštanje na slobodu uhapšenih bivših boraca OVK.
Trojica albanskih dečaka, Florian (9), Egzon (12) i Avni Veseli (13), iz sela Čabra/Çabrë u srpskoj opštini Zubin Potok, udavilo se je u reci Ibar/Iber 16. marta popodne. Četvrti dečak, Fitim Veseli (11) je uspeo da se domogne obale. Tela dvojice dečaka nađena su tokom noći u reci. Preživeli dečak je dao izjavu da su njega i njegova tri druga jurili Srbi sa psima, te su spas potražili u reci. Njegovu izjavu su tokom noći i narednog jutra često emitovale sve kosovske televizije, pojačavajući optužbe na račun Srba komentarima pojedinih javnih ličnosti da se ‘povodom srpskih zločina mora nešto uraditi’. Ovakva vest će sledećeg jutra odnosno 17. marta biti upravo okidač za višednevno nasilje ka srpskoj zajednici na Kosovu.
Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo koji se bavi etničkim nasiljem koje se dogodilo na Kosovu 17. i 18. marta 2004. godine, stradalo je 15 Albanaca i 12 Srba. Ozbiljno je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima. Što se tiče objekata, oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene. Pored civilnih objekata, potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih verskih objekata. Prema podacima Generalnog sekretara UN, u martovskom nasilju povređene su 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga.
Ima osnova za zaključak da su demonstracije povodom tragične sudbine trojice albanskih dečaka na organizovan način transformisane u nasilje protiv Srba, njihove kultire i religije i zastrašivanje UNMIK-a. Tamo gde su lokalni predstavnici vlasti pokušali da umere demonstrante događalo se da i oni postanu meta napada, kao u Kamenici/Kamenicë. Takođe ima osnova za zaključak da je ćutanje predstavnika institucija i lidera političkih partija 17. marta ohrabrilo organizatore i učesnike demonstracija da pojačaju nasilje 18. marta. Njihovo obraćanje javnosti i pozivanje na prestanak nasilja je delovalo neiskreno i iznuđeno.
Nasilna reakcija u Srbiji
Zatim je usledila nasilna reakcija širom gradova u Srbiji. U noći 17/18. mart okupljanje građana je počelo bez incidenata, ali se u jednom momentu grupa od oko 800 mlađih osoba izdvojila i krenula ka Bajrakli džamiji, jedinoj džamiji u Beogradu. U noći između 17. i 18. marta 2004. džamija je zapaljena.
U sukobima policije i demonstranata te večeri povređeno je 20 policajaca, od kojih tri teže. Posle ponoći, grupa od oko 100 demonstranata uspela da probije policijski kordon na uglu Kralja Petra i Gospodar Jevremove. Pošto se policija povukla iz Jevremove, demonstranti su polupali prozore i inventar u džamiji, zatim je i zapalili, a sve to je bilo propraćeno uzvicima govora mržnje poput „Ubij Šiptara“, „Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“ i „Idemo na Kosovo“. Materijalne šteta je bila velika ali je izgorela i biblioteka sa više od 7000 knjiga, što je teško izraziti u materijalnoj vrednosti. Policija je uz pomoć suzavca i šok bombi, oko 3 časa i 45 minuta, posle ponoći uspela da rastera demonstrante, od kojih su neki bili u vidno alkoholisanom stanju. Uhapšene su ukupno 83 osobe povezane sa incidentima. Zabeležena je i nekolicina povezanih incidenata iste noći u Beogradu, među kojima su bili nemiri ispred Ambasade SAD-a, vandalsko razbijanje stakala na objektu Mekdonaldsa na Terazijama i dve radnje na Zelenom Vencu čiji su vlasnici Albanci i napad na dva džipa UNHCR. Uz lomljenje izloga prodavnica i napade na romska naselja, tada je spaljena i Islam-agina džamija u Nišu. Istim povodom, u Vojnom muzeju u Beogradu uništeni su muslimanski spomenici iz 16. veka, ali protiv počinilaca iz muzeja nikada nije pokrenuta ni istraga.
Sedamnaesti mart 2004. godine bio je obeležen i protestom u organizaciji Vlade Srbije 19. marta, povodom nasilja počinjenog nad Srbima na Kosovu. Na protestu su govorili tadašnji premijer Vojislav Koštunica, članovi Vlade i zvaničnici Srpske pravoslavne crkve. Među demonstrantima je najviše bilo srednjoškolaca, koji su organizovano došli na protest posle javnog časa u školama. Mediji su taj dan prekinuli program u 12:00 na tri minuta u znak sećanja na stradale.
Nakon žalbenog postupka optuženih iz nereda nakon 17. marta, Apelacioni sud u Beogradu je februara 2014. godine potvrdio kazne iz prvostepenog maratonskog procesa (septembar 2007- jul 2013.) od po četiri meseca zatvora Milošu Radisavljeviću, Radeta Radisavljeviću i Bojanu Hrvatinu, zbog kamenovanja policijskog kordona koji je obezbeđivao Bajrakli džamiju. Takođe, potvrđene su i oslobađajuće presude za Borisava Mitraševića, Stefana Radevića, Gorana Mitića i Nikolu Marinkovića, a ponovno suđenje naloženo Stefanu Čubroviću i Vladanu Broćiću.
Saša Cvjetan, pripadnik rezervnog sastava Specijalne antiterorističke jedinice „Škorpioni”, osuđen je 17. marta 2004. godine na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina počinjenog nad albanskim civilima u Podujevu, 28. marta 1999. godine. Cvjetan je osuđen za ubistvo četrnaest žena i dece, kao i za teško ranjavanje petoro dece, u čemu je učestvovalo još nekoliko osoba. Tada su ubijeni Šefkate, Nora, Salja, Špend, Špetim i Šehida Bogujevci, Ferzija i Nefisa Ljugaljiju, Ismet, Fikreta, Dafina, Arbr, Mimoza i Albion Durići (Shefkate, Nora, Sala, Shpend, Shpetim i Shehide Bogujevci, Fexhrie Blakqory Llugaliu i Nefise Bogujevci Llugaliu, Hamdi, Esma, Fitnete, Dafina, Arbër, Mimoza i Albion Duriqi). Teško su ranjeni Saranda, Fatos, Jehona, Lirija i Genc Bogujevci.
Reakcija YIHR 2004. godine
Nakon nasilja tokom dana i noći 17. marta 2004. godine Inicijativa mladih pozvala je UNMIK i KFOR, kao i predstavnike kosovskih vlasti da najhitnije učine sve što je u njihovoj moći da zaustave nasilje.
“UNMIK i KFOR su po svojim mandatima dužni da obezbede sigurnost svim građanima Kosova, posebno nealbancima i da sve one koji učestvuju u progonima i nasilju zasnovanom na etničkoj mržnji najhitnije privedu pravdi. Kosovski političari moraju jasno reagovati i učiniti sve da nasilje prestane”, navedeno je u saopštenju Inicijative.
Inicijativa je tokom nekoliko dana nasilja primila na desetine poziva ugroženih građana Kosova čije su kuće i naselja bila izložena velikom pritisku i naši aktivisti su tada odmah o tim incidentima obavestili nadežne organe – UNMIK i KFOR.
Takođe, nakon nasilnih incidenata u Beogradu Inicijativa mladih je pozvala Dragana Jočića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije da podnese ostavku zbog odgovornosti za nasilje prema pripadnicima etničkih manjina i njihovoj imovini. Kao ministar unutrašnjih poslova, on nije sprečio nerede na ulicima Srbije, uništavanje imovine Albanaca, Bošnjaka i Turaka u Srbiji i paljenje islamskih verskih objekata. Ministar policije je odgovoran i za nesprečavanje napada na ambasade, nevladine organizacije i novinare koji su izveštavali o neredima. U svim ovim slučajevima, počinioci nisu pronađeni ili njihova imena nisu saopštena javnosti.
“U Beogradu i Nišu su u noći između 17. i 18. marta spaljene jedine džamije, a u Novom Sadu su demolirane prostorije islamske verske zajednice. Policija nije adekvatno reagovala, ni u jednom od ovih slučajeva”, podsetila je Inicijativa u saopštenju 22. marta 2004. godine.
Isečak iz publikacije “Kosovska hronologija: 1974-2017.”.
Fotografija: Fond za humanitarno pravo
