Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se svakog 10. decembra, na dan kada je usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Taj dan je prilika da se osvrnemo i podsetimo na neotuđiva prava svakog ljudskog bića i da ovaj dokument uporedimo sa našom svakodnevicom.
Danas nam deluje nezamislivo da stojimo u redu za vize kako bismo skoknuli do Budimpešte. Toliko smo se navikli na slobodno kretanje po Evropi, da ne možemo ni da se setimo kako je izgledao život pre 2009. godine i vizne liberalizacije. A ipak nismo zadovoljni jer – eto, za Britaniju i dalje treba viza.
Napisati nešto o doživljaju Sarajeva i programu koji je bilo potrebno ispratiti tokom filmskog festivala nije nimalo lak zadatak. Zato započinjem onim stvarima koje kada čujem, prvo što mi padne na pamet jeste Sarajevo.
Poseta memorijalima iz Drugog svetskog rata i ratova u bivšoj Jugoslaviji Sedmi regionalni kamp Kozarac održan je od 24. do 29. juna u organizaciji Inicijative u Bosni i Hercegovini sa ciljem da se mladi aktivisti iz celog regiona upoznaju i zbliže. Namera kampa je pokretanje dijaloga o teškim temama iz prošlosti među mladim osobama, ali i preispitivanje načina na koji se sećamo žrtava i obeležavamo stradanja. Učesnici su imali priliku da posete memorijale iz Drugog svetskog rata i ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i da se upoznaju sa mladima iz Prijedora i Kozarca.
Posebno pamtim nekoliko spontanih okupljanja na kojima sam učestvovao: protest protiv donošenja Ustava 2006, kada su poslanici u pola noći glasali za Ustav koji nisu stigli da pročitaju; u aprilu 2010. kada se na Trgu slavio prolazak Partizana na final four u Parizu, ponoćni Prajd 2013, i naravno Sedam hiljada.
