Skrivanje odgovornosti iza naroda
Predlog za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) o sećanju na genocid u Srebrenici došla je na predlog Nemačke i Ruande, kojima se naknadno pridružilo više od 30 država članica ove organizacije.
Predlog za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) o sećanju na genocid u Srebrenici došla je na predlog Nemačke i Ruande, kojima se naknadno pridružilo više od 30 država članica ove organizacije.
Region Sandžaka, nadaleko čuven po spojim specifičnostima. Zarad tih specifičnosti često osporavan, brisan sa kartografskih zapisa, brisan iz istorijskih udžbenika. Svako naredno „brisanje“ Sandžaka dovelo je do nerazumevanja građana izvan tog regiona.
Ustavni referendum u Turskoj koji se sastojao od osamnaest predloženih amandmana je 16. aprila dao apsolutnu moć izvršnoj vlasti Erdoganove AK partije. Najbitniji među ovim amandmanima je ukidanje pozicije premijera (samim tim transformacija predsedničkog mesta od prethodno ceremonijalne pozicije do sirovog političkog liderstva), kao i diskrecija Erdogana da imenuje ministre, sudije, i državne zvaničnike po sopstvenom nahođenju. U procesu kreiranja autokratske vladavine sadašnjeg predsednika, ovaj izbor takođe znači da će Redžep Tajip Erdogan imati ustavno pravo da produži svoj predsednički mandat do 2029. godine.
Ovih dana, nakon protesta u kojima su učestvovali studenti, reč “omladina” je ukaljana na sve moguće načine. Omladina pije, oni su huligani, oni su besciljni… E sad, ukoliko tome dodamo i ono što se pre toga govorilo o mladima: “imaš 17 godina, šta ti hoćeš”, “ti samo visiš ceo dan na interetu”, “šta zna ta tvoja ekipa sa tvitera, to nije realan svet” – imamo problem. Ta ista omladina će sutra voditi ovu zemlju. A oni su ili prestravljeni da misle drugačije, ili proglašeni huliganima ukoliko iskažu svoj stav.
Mesec mart je svake godine pokazatelj odnosa društva prema važnim događajima iz (nedavne) prošlosti Srbije. Od godišnjice smrti Miloševića, ubistva Đinđića do podsećanja na martovsko nasilje na Kosovu, početak bombardovanja Srbije i 27. marta 1941. godine. Naelektrisana retorika političkih aktera usled predsedničke kampanje donela nam je ne tako prijatno podsećanje kakav je odnos političkih i društvenih delatnika prema ljudskim gubicima u svim ovim događajima, a najviše na primeru obeležavanja sećanja na ljude koji su poginuli tokom 78 dana NATO bombardovanja SRJ. Nekoliko primera pokazuje kako se određeni broj današnjih predsedničkih kandidata odnosi prema žrtvama iz 1999. godine.
