Prvi dan Škole bio je posvećen slobodi okupljanja i počeo je predavanjem Uroša Jovanovića iz Inicijative mladih predavanjem na primeru julskih protesta ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije kao spontanog okupljanja i primeru Parade Ponosa kao organizovanog okupljanja. Kroz ova dva primera, učesnici i učesnice su se upoznali sa Zakonom o javnom okupljanju, koji su to međunarodni standardi kao i kako teče postupak prijave skupa. Učesnici i učesnice su pokazali veliko interesovanje za ovu temu i dodatnim pitanjima podstakli diskusiju.
Sledeće predavanje u sklopu prvog dana održao je Dobrica Veselinović, aktivista Inicijative Ne davimo Beograd koji je našim učesnicima i učesnicama više pričao o praksi Ne davimo Beograd na polju slobode okupljanja, opstrukcijama koje su imali kao i kaznama koje su dobijali zbog organizovanja više protesta u Beogradu u poslednjih nekoliko godina. Učesnici i učesnice su imali pitanja o tome kome mogu da se obrate ukoliko se nađu u takvoj situaciji i kakva je kaznena politika po ovom pitanju prema zakonodavstvu Republike Srbije.
Drugi dan je bio rezervisan za temu pristupa informacijama od javnog značaja, a prvo predavanje održala je Jelena Radivojević, novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Jelena je tokom svog izlaganja dala primere iz prakse KRIK-a, kako se popunjava zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kakve su procedure, šta raditi u slučaju da institucija ne odgovori u zakonskom roku kao i da li postoje sankcije za institucije ukoliko ne odgovore na zahtev.
Na drugoj sesiji u toku drugog dana sa učesnicima i učesnicama je razgovarala novinarka Nova S, Ana Lalić, koja je pričala o njenom iskustvu u postupku za pristup informacijama od javnog značaja tokom vanrednog stanja, situaciji oko hapšenja zbog teksta koji je napisala o stanju u Kliničkom centru Vojvodine, o stanju medija i izveštavanje tokom vanrednog stanja, kao i o stanju u drugim bolnicama i Kliničkim centrima širom Srbije.
Na trećem danu Letnje škole tema je bila zaštita podataka o ličnosti, a predavači su bili Zlatko Petrović iz Kancelarije Poverenika i Đorđe Krivokapić iz SHARE Fondacije.
Zlatko Petrović, pomoćnik sekretara Sektora za nadzor, pričao je o istorijatu propisa o zaštiti podataka o ličnosti u Evropskoj uniji i u Srbiji, o kvalitetu našeg zakona sada, i šta je to GDPR, zatim smo prošli kroz sve delove Zakona, razjasnili određene pojmove i odredbe kroz primere. Takođe smo prošli kroz nekoliko primera u praksi i prodiskutovali o nekim najučestalijim kršenjima propisa o zaštiti ličnih podataka.
Đorđe Krivokapić iz SHARE Fondacije je učesnicima i učesnicama na drugoj sesiji, u sklopu trećeg dana, govorio o radu SHARE Fondacije i inicijativi hiljadekamera.rs, kakvo je bilo stanje sa obradom podataka tokom vanrednog stanja, kao i nedavni primer kada je ustanovljeno da su korisničko ime i lozinika za pristup Informacioniom sistemu Covid-19 bili javno dostupni.
Četvrti dan je bio posvećen diskriminaciji pa je prvo predavanje, koje je održala Katarina Toskić iz Komiteta pravnika za ljudska prava, bilo na temu ljudskih prava i nezavisnih institucija na nacionalnom i međunarodnom nivou. Učesnici i učesnice su imali priliku da čuju više o tome šta su ljudska prava, zašto je bitno da postoje, kako možemo da zaštitimo svoja ljudska prava, ali i koje su to nezavisne institucije koje postoje u Republici Srbiji i kako one funkcionišu, koje su njihove mane, ali i primeri dobre prakse koje su ustanovljene kroz rad ovih institucija.
Sledeće predavanje je održala Sanja Stojančić, lokalna ombudsmanka Grada Niša, koja je govorila o praksi ombudsmana u Nišu, šta je to na šta se ljudi najčešće žale i traže pomoć, kakva je saradnja sa republičkim ombudsmanom i na koje načine ombudsman sve može da pomogne. Fokus ove sesije je bio na lokalni aktivizam i mehanizme zaštite ljudskih prava.
Petog i poslednjeg dana, čija je tema bila sloboda udruživanja i zarobljena država, prvo predavanje je održala Bojana Selaković, programska direktora Građanskih incijativa. Ona je učesnicima/ama rekla više o radu organizacija civilnog društva, ali i to kako se sužava prostor za njihov rad, opstrukcije, kao i nedavni primer provera organizacija civilnog društva od strane Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Poslednje predavanje u sklopu Letnje škole ljudskih prava je održala Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koja je sa učesnicima i učesnicama razgovarala o tome šta znači termin zarobljena država, šta je Pribe izveštaj i na koji način je uticao na političke promene u Severnoj Makedoniji, kao i zašto je takav izveštaj potreban Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana.
Ovim putem se zahvaljujemo predavačima i predavačicama na sjajnim predavanjima, kao i učesnicima i učesnicama na aktivnom učešću!
