Zbog turbulentne istorije Zapadnog Balkana tokom 20. veka, a naročito nasilnog procesa raspada bivše Jugoslavije, zvanična saradnja među zemljama regiona još uvek nije adekvatno razvijena. Na ovu saradnju negativno utiču interesi pojedinačnih vlada, kao i manjak svesti o regionalnoj dimenziji sličnih problema i mogućnostima za ulaganje zajedničkih napora za njihovo rešavanje. Ova situacija ima značajan uticaj na mlade generacije. Inicijativa smatra da je važno stvoriti uslove da se kreiraju veze među mladim posleratnim generacijama i da im se omogući da stiču lično iskustavo o susedima koje će biti oslobođeno stereotipa nasleđenih iz zvaničnih narativa, političkih diskursa, izveštavanja medija i obrazovnih sistema.
Od svog osnivanja 2003. godine regionalna mreža Inicijative mladih za ljudska prava sprovodi raznovrsne neformalne prekogranične programe među zemljama regiona i viziting programe između različitih etničkih grupa unutar jedne zemlje. Paralelno sa ovim, Inicijativa zagovara osnivanje zvaničnih kanala komunikacije za mlade ljude na Zapadnom Balkanu. Kroz bogato iskustvo u približavanju mladih iz postkonfliktnih zemalja, Inicijativa je shvatila da su u regionu stvorene okolnosti koje otvaraju prostor za osnivanje zvaničnih kanala za razmene mladih.
Stoga, Inicijativa veruje da je u procesu uspostavljanja zvaničnog programa razmene mladih u regionu Zapadnog Balkana važno pratiti sledeće kriterijume:
– Vlade kao osnivači programa: Vlade Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Kosova, Makedonije i Albanije treba da osnuju i podrže ovaj program. One treba da rukovode njegovim funkcionisanjem i održivošću. Na ovaj način vlade u regionu će pokazati da su posvećene jačanju regionalne saradnje i da su voljne da preuzmu aktivnu ulogu u pronalaženju prostora u kojem mladi mogu da uklone postojeće barijere, sruše predrasude i stvore atmosferu tolerancije koja će zameniti ksenofobične stavove koji postoje širom regiona bivše Jugoslavije.
– Uloga civilnog društva: Izuzetno je važno da vlade u regionu budu osnivači ovog programa i da svoju posvećenost ideji regionalne saradnje među mladima pokažu kroz izdvajanje određenih finansijskih sredstva koja će biti uložena u program, ali civilno društvo takođe treba da igra važnu ulogu u izradi mandata i osmišljavanju aktivnosti. Organizacije koje imaju bogato iskustvo u bavljenju prekograničnim programima koji uključuju mlade, kao i one koje kroz svoje aktivnosti okupljaju veliki broj mladih ljudi treba da doprinesu ovom procesu, naročito u početnoj fazi.
– Omogućavanje mobilnosti tamo gde trenutno postoje prepreke: Uloga ovog programa treba da bude da inspiriše mobilnost mladih i da je ojača tamo gde je to potrebno. Poseban fokus treba da bude na temi mobilnosti mladih sa Kosova i iz Bosne i Hercegovine, kao i na pronalaženje rešenja za viznu liberailzaciju između ove dve zemlje. Uz to, procedure za dobijanje viza za zemlje regiona koje su članice EU treba da budu pojednostavljene za one koji još uvek ne mogu slobodno da putuju kroz Šengen zonu. S tim u vezi, problem omogućavanja strancima da uđu u Srbiju kroz Kosovo (umesto da putuju kroz Makedoniju) treba da bude rešen.
– Otvaranje zvaničnog sistema školstva za učešće u regionalnim razmenama: Da bi se uključio veći broj ljudi, postigao višestruki efekat i osigurala puna podrška za različite programe koji u razmene uključuju škole, posebnu pažnju treba posvetiti uklanjanju prepreka za saradnju između osnovnih i srednjih škola, kao i univerziteta.
– Obezbeđivanje priznavanja univerzitetskih diploma u regionu: Budući da granice u regionu Zapadnog Balkana nisu etničke i da mnogo studenata stiče univerzitetske diplome u nekoj od susednih zemalja gde studiraju na maternjem jeziku, važno je stvoriti mehanizme za jednostavniji proces nostrifikacije tih diploma. Opšte priznavanje diploma moglo bi da ima uticaja na veću mobilnost mladih u regionu.
– Podizanje svesti među mladima o multiperspektivnosti istorijskih narativa na Zapadnom Balkanu: Pitanje suočavanja sa prošlošću treba da igra važnu ulogu u ovom programu i ne sme biti ignorisano. Ne treba ga primeniti samo na programe čiji je sadržaj vezan za ovu temu, već i na druge programe koji se nužno ne odnose na nju. Učesnike programa razmene treba inspirisati da uče o razlikama među postojećim gledištima na događaje iz prošlosti i da u ovom duhu razmišljaju. Zbog toga ovaj program zahteva kvalifikovane ljude koji će voditi programe razmene. Svest o postojanju paralelnih i sukobljenih narativa može da stvori više razumevanja u političkom smislu među mladima u regionu.
– Posvećenost vlada promovisanju dobrosusedskih odnosa i zagovaranju potrebe za intenzivnijom regionalnom saradnjom: Važno je da u zvaničnim diskursima vlada u regionu, kroz sinhronizovane aktivnosti različitih ministarstava, medija i kroz obrazovni sistem, regionalna saradnja bude istaknuta kao preduslov za napredak i svetliju budućnost. Slobodu kretanja treba posebno promovisati na teritorijama gde postoje podele među zajednicama i gde, uprkos nepostojanju formalnih prepreka mobilnosti, psihološke barijere sprečavaju ljude da posete susedne zajednice.
– Održivost programa: Potrebno je da se od samog početka uspostavljanje ovog programa posebna pažnja posvetiti njegovoj održivosti. Održivost treba da bude obezbeđena kroz preciznu strategiju prikupljanja finansijskih sredstava, ali i novčani doprinos vlada u regionu treba da igra važnu ulogu u operacionalizaciji regionalnih mehanizama koji će omogućiti viziting program za mlade.
U svetlu gorepomenutih kriterijuma, regionalna mreža Inicijative mladih za ljudska prava prepoznaje zajednički interes i obavezuje se da radi na uspostavljanju Regionalnog programa razmene mladih na Zapadnom Balkanu.
