Ustanova kulture Ćuprija je 10. decembra 2024. godine objavila konkurs za izradu murala Pavkoviću sa obrazloženjem da „predlozi murala na temu lika i dela generala Pavkovića, rodom iz okoline Ćuprije, treba da se odnose na nacionalni značaj, dela i njegovu važnost za savremenu nacionalnu istoriju”. Prema propozicijama konkursa, mural Pavkoviću će biti dužine sedam i širine šest metara. Prema objavi Ustanove kulture Ćuprija od 6. februara 2025. godine, za pobedničko rešenje izabran je rad autorke Marije Komarac, za koji je predviđena nagrada od 330 000 dinara u neto iznosu.
S obzirom na to da je Pavković osuđen za zločine protiv čovečnosti pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i da se i dalje nalazi na izdržavanju kazne zatvora od 22 godine, osnovano sumnjamo da je Ustanova kulture Ćuprija objavom konkursa prekršila Zakon o zabrani neonacističkih i fašističkih znakova i simbola, kao i da je izvršila teški oblik diskriminacije prema Zakonu o zabrani diskriminacije. Članom 4. Zakona o zabrani neonacističkih i fašističkih znakova i simbola zabranjuje se proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, širenje ili na bilo koji drugi način upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje ili postupci lica koja su osuđena za ratne zločine, dok se prema članu 13. Zakona o zabrani diskriminacije, propagiranje etničkog čišćenja smatra teškim oblikom diskriminacije.
Таkođe, na ovaj način institucije Srbije krše Zakon o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, koji u članu 1. stavu 2. predviđa poštovanje odluka MKSJ od strane zvaničnih vlasti u Beogradu. Predstavljanje ratnih zločinaca kao heroja – što je slučaj sa muralom Pavkoviću – nije u skladu ni sa Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina (2021-2026) i predstavlja suprotnu praksu od realizacije prelaznog merila 21. iz pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 23 pri pristupanju EU jer ovo merilo dodatno obavezuje na potpuno prihvatanje i primenu svih presuda i odluka MKSJ i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS).
Smatramo da državno finansiranje murala posvećenog ratnom zločincu koji je, između ostalog, osuđen za zločine prisilnog premeštanja i deportaciju kosovskih Albanaca, predstavlja nastavak prakse veličanja lica osuđenih za masovna kršenja ljudskih prava čime se oni predstavljaju kao uzori budućim generacijama. Samim tim ova praksa je nespojiva sa idejom izgradnje dobrosusedskih odnosa u regionu.
Pavković je jedan od nekolicine ratnih zločinaca iz perioda devedesetih godina koje vlasti u Srbiji često slave kao heroje. Osim toga, ovo nije prvi put da se lik i delo Nebojše Pavkovića veličaju u javnosti. U aprilu 2023. godine Pavković se putem Skajpa uključio na javni čas OŠ ,,Đura Jakišić” u Kaću koji je bio posvećen bici na Košarama. Uprkos sprovedenom inspekcijskom nadzoru škole, koji je zahtevala Inicijativa mladih za ljudska prava, pokrajinska inspekcija Ministarstva prosvete nije sankcionisala odgovorne za promociju ratnog zločinca u ovoj obrazovnoj ustanovi. Tokom 2024. godine Ministarstvo odbrane je više puta organizovalo skupove na kojima su poricani zločini za koje je Pavković odgovoran, dok je na jednom takvom skupu potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin u septembru 2024. godine izjavio da je presuda Pavkoviću ,,osveta NATO-a za herojski otpor.”
Ustanova kulture Ćuprije dužna je da javni prostor i budžetski novac koristi u svrhu promocije kulturnog stvaralaštva, a ne osuđenog ratnog zločinca. Stoga bi jedini logičan korak u svakom demokratskom društvu koje poštuje vladavinu prava bilo poništavanje konkursa i smena direktora Stamenkovića.
