Komesarka Saveta Evrope Mijatović je u pismu predsednici Vlade Srbije od 15. januara ove godine predstavila osnovne nalaze iz izveštaja Saveta Evrope pod nazivom “Suočavanje s prošlošću za bolju budućnost: Put do pravde, mira i društvene kohezije u regiji bivše Jugoslavije” koji je javno objavljen u novembru 2023. godine.
Skoro tri meseca je prošlo od objavljivanja izveštaja i više od mesec dana od slanja pisama predstavnicima zemalja na koje se izveštaj odnosi. Premijerka Srbije još uvek nije odgovorila na ovo pismo, a njen odgovor kojim bi se uvažile preporuke predstavljao bi jasan signal da u Srbiji ipak postoji posvećenost procesu suočavanja sa prošlošću. Ignorisanjem ovakvih izveštaja i preporuka zemlje kandidati za članstvo šalju lošu poruku institucijama Evropske unije o odnosu ovih država prema vladavini prava.
U pismu predsednici Vlade Srbije se, pored ostalog, osuđuje praksa poricanja ratnih zločina i slavljenja ratnih zločinaca i pozivaju se vlasti Srbije da uklone murale i grafite kojima se slave ratni zločinci. Od marta prošle godine do danas YIHR Srbija nije dobila nijedan odgovor komunalnih institucija gradova i opština u Srbiji za preko 300 prijava za uklanjanje murala i grafita ratnih zločinaca. Komesarka Mijatović zahteva od Vlade da usvoji jasne procedure za proces rehabilitacije osuđenih ratnih zločinaca kao i da im se zabrani mogućnost da se kandiduju za javne funkcije, kao što je to bio slučaj sa Vojislavom Šešeljem kao narodnim poslanikom od 2016. do 2020. godine.
Takođe, Srbija se poziva da izvrši sve naloge Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove za izručenje i krivično gonjenje zbog nepoštovanja suda i zastrašivanja svedoka što se pre svega odnosi na članove Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića ali i na optužnicu protiv Vojislava Šešelja i još četvoro članova SRS-a. Komesarka Mijatović poziva i da se osigura bolja zaštita prava porodica nestalih kroz novi zakon o nestalima kao i izmene Zakona o pravima boraca, boračkih invalida i civilnih invalida rata koji od 2020. godine određenim članovima reguliše i pitanja nestalih osoba.
Na kraju pisma, Vladi Srbije se preporučuje da ne ometa rad organizacija civilnog društva koje se bave ratnim nasleđem što podrazumeva poštovanje slobode okupljanja i izražavanja. Umesto da procesuira napade na branitelje/ke ljudskih prava, sudovi kažnjavaju aktivistkinje kao što su Aida Ćorović i Jelena Jaćimović zbog toga što su iskazale protest zbog iscrtavanja murala Ratka Mladića. Komesarka Mijatović podseća vlasti da omoguće mladim ljudima da saznaju o ratnim dešavanjima tokom devedesetih kroz multiperspektivne školske programe, što je ujedno i jedan od zaključaka istraživačkog izveštaja YIHR Srbije “Stavovi mladih u Srbiji o ratovima devedesetih”.
Pisma sa preporukama za svaku od država koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije poslate su predsednicima vlada. Pisma komesarke Saveta Evrope Dunje Mijatović predsednicima vlada kao i pristigle odgovore možete pročitati ovde.
