U nadležnosti Komesarke Saveta Evrope za ljudska prava je pisanje tematskih izveštaja koje sastavlja na osnovu poseta zemljama i sastanaka sa različitim predstavnicima državnih institucija i civilnim društvom. Poseta Srbiji dogodila se u martu ove godine, a među predstavnicima civilnog društva bila je i Inicijativa mladih za ljudska prava.
Komesarka Saveta Evrope pozvala je vlasti u Srbiji da „intenziviraju procesuiranje ratnih zločina, kao i sve slučajeve pretnji, zastrašivanja ili pritiska na žrtve i svedoke i otklone konstante nedostatke u sistemu zaštite svedoka”, kao i da preduzmu sve neophodne korake kako bi omogućili efikasnu potragu za nestalim osobama.
U izveštaju se navodi kako bi Srbija trebalo da se suprotstavi široko rasprostranjenom javnom veličanju ratnih zločinaca, negiranju i relativizaciji ratnih zločina i genocida i da prestane da omogućava ratnim zločincima i osumnjičenima za ratne zločine da šire narativ poricanja. Komesarka Mijatović je ponovila svoj apel, koji je i tokom poseta uputila najvišim predstavnicima institucija Srbije, da uklone natpise, murale i grafite posvećene osuđenim ratnim zločincima i podvukla važnost inkluzivne i kritički orijentisane memorijalizacije događaja iz prošlosti.
U izveštaju nakon posete Srbiji ističe se i da bezbednost novinara/ki i branitelja/ki ljudskih prava ostaje ozbiljna briga, kao i da vlast mora da obezbediti sigurno okruženje za rad organizacija civilnog društva i boraca/kinja za ljudska prava.
„Branitelji ljudskih prava, kao što su Žene u crnom, koje sam posetila u Beogradu, igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o ljudskim pravima, čak i kada su suočene sa pretnjama i nasiljem. Oni, kao i mnoge druge hrabre i posvećene organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, moraju dobiti priznanje, zaštitu i podršku”, stoji u izveštaju.
Komesarka Mijatović poziva Srbiju i da se suprotstavi širokoj upotrebi SLAPP tužbi protiv novinara/ki, branitelja/ki ljudskih prava i aktivista/kinja. SLAPP tužbe (Strategic lawsuit against public participation) su tužbe koje obično pojedinci, lobisti korporacija ili državne institucije pokreću protiv novinara, medija i aktivista sa ciljem da cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičare, opterećujući ih sudskim postupcima.
Takođe, komesarka Saveta Evrope „izražava ozbiljnu zabrinutost zbog rasprostranjenosti svih oblika nasilja nad ženama” i poziva na pružanje veće podrške ženama žrtvama nasilja, a to se posebno odnosi na Romkinje, žene sa invaliditetom i migrantkinje.
Prema podacima Autonomnog ženskog centra (AŽC) tokom 2022. zabeleženo je ukupno 25 žena žrtava femicida i jedna devojčica. Zvanična statistika o broju femicida u Srbiji ne postoji.
Kompletan izveštaj, komentari predstavnika vlasti u Srbiji, kao i sažetak preporuka i nalaza izveštaja dostupni su na sajtu Saveta Evrope.
