Sve do poslednje decenije 20. veka i ratova u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi, zločini seksualnog nasilja počinjenog u ratnim sukobima uglavnom su ostajali neprocesuirani ili ignorisani. Iako je još Haška konvencija iz 1907. seksualno nasilje stavila van zakona, Međunarodni vojni sud u Nirnbergu nije izričito krivično gonio za seksualno nasilje, a Sud u Tokiju je ignorisao porobljavanje ,,žena za utehu” od strane japanske vojske.
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, u 2.06, NATO je bombardovao zgradu Radio-televizije Srbije. Poginulo je 16 radnika – civila koji su ostavljeni bez upozorenja, iako su postojala saznanja da će zgrada biti pogođena. Njihova smrt nije bila kolateralna šteta. Bila je rezultat političke odluke režima Slobodana Miloševića da se propagandna mašina sačuva po svaku cenu – čak i cenu ljudskih života.
Danas slavimo 60. godišnjicu Međunarodne konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, ali koliko smo zapravo blizu toj stvarnosti?
Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se svakog 10. decembra, na dan kada je usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Taj dan je prilika da se osvrnemo i podsetimo na neotuđiva prava svakog ljudskog bića i da ovaj dokument uporedimo sa našom svakodnevicom.
Svakog 25. novembra počinje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Iako je izraz „nad“ već odavno u upotrebi, radije koristim reč „prema“, jer mi ona, ponekad možda iluzorno, stvara sliku ravnopravnosti. Biram da verujem da se iz nasilja može izaći i da je društvo spremno da odbaci stege nametnutih patrijarhalnih vrednosti i iskorači ka ravnopravnosti svih članova i članica ovog društva.
