Tolerancija – reč koja se često koristi kao neka vrsta moralnog ideala, kao vrednost koju treba da negujemo. Ali šta zaista znači kada kažemo „tolerancija“? Da li iko od nas stvarno želi da bude tolerisan? Zamislite da vam neko kaže: „Ja te tolerišem“, teško da osećate prihvatanje, poštovanje ili vrednovanje. Tolerancija nije znak da nas neko zaista vidi, već suprotno – ona postavlja granicu, distancu između nas.
„Zato, važno, ili važnije nego ikada, jeste da se pogledamo u ogledalo, hrabro, jasno vidimo sve ožiljke, rane i nedostatke na sopstvenom licu, ali i pokušamo da zalečimo ono sto je moguće, u očaju ne odustajući od sebe zbog problema sa kojim se suočavamo.” Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije (24. jul 2017. godine)
Strategija predsednika Vučića da najavi unutrašnji dijalog o Kosovu u maju mesecu, bez ikakvih polaznih tačaka, bez utvrđenih okvira, bez učešća u njemu, uspela je u potpunosti, i uskoro će od potencijalnih sagovornika preostati samo on, što je i najudobnija pozicija za njega.
Region Sandžaka, nadaleko čuven po spojim specifičnostima. Zarad tih specifičnosti često osporavan, brisan sa kartografskih zapisa, brisan iz istorijskih udžbenika. Svako naredno „brisanje“ Sandžaka dovelo je do nerazumevanja građana izvan tog regiona.
Ustavni referendum u Turskoj koji se sastojao od osamnaest predloženih amandmana je 16. aprila dao apsolutnu moć izvršnoj vlasti Erdoganove AK partije. Najbitniji među ovim amandmanima je ukidanje pozicije premijera (samim tim transformacija predsedničkog mesta od prethodno ceremonijalne pozicije do sirovog političkog liderstva), kao i diskrecija Erdogana da imenuje ministre, sudije, i državne zvaničnike po sopstvenom nahođenju. U procesu kreiranja autokratske vladavine sadašnjeg predsednika, ovaj izbor takođe znači da će Redžep Tajip Erdogan imati ustavno pravo da produži svoj predsednički mandat do 2029. godine.
