Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je 12. maja tužbu protiv dnevnog lista Kurir zbog govora mržnje u tekstu "Navijači Prištine istakli transparent ‘Srbija kao nokija’, sve manja i manja", objavljenog 13. aprila.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupa upućen je Gradskom sudiji za prekršaje u Beogradu 13. juna 2006. godine. Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je prekršajne prijave protiv Radeta Bulatovića i Nikole Bajića zbog toga što ova lica konstantno krše navedeni zakon i odbijaju da ispoštuju odluke Vrhovnog suda Srbije i poverenika za informacije od javnog značaja.
Snajperskim pucnjima u Sarajevu, 6. aprila 1992. godine formalno je počeo rat u Bosni i Hercegovini. U ratu je stradalo više od 100.000 ljudi, stotine hiljada su ranjene a milioni su ostali bez svoje imovine i postali izbeglice ili raseljena lica. Grad Sarajevo bio je pod opsadom 1.395 dana, od 2. maja 1992. do 26. februara 1996. godine. To je najduža opsada jednog grada u modernoj istoriji. Ubijeno je više od 10.000 ljudi, od čega oko 1.700 dece. Na grad je dnevno padalo 4.000 granata različitog kalibra.
Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) je sa OEBS–om 20. marta u Beogradu organizovala konferenciju pod naslovom „Transparentnost suđenja za ratne zločine – RTV snimanje suđenja za ratne zločine“. Prisustvovalo je osamdesetak ljudi, a govorili su između ostalih Hans Ola Urštad (Hans Ola Urstad), šef misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Srbije, Matijas Helman (Matias Hellman), koordinator za informisanje javnosti Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, Binta Mansaraj (Binta Mansaray), koordinator za informisanje javnosti Specijalnog suda za Sijera Leone, Meddžida Kreso, predsednik Suda BiH, Ranko Marijan, sudija Vrhovnog suda Hrvatske, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine i drugi. Sonja Prostran, sudija II opštinskog suda i Miloš Milić, novinar B92 predstavili su izveštaj Inicijative o transparentnosti suđenja za ratne zločine u regionu.
Inicijativa je podnela zahtev BIA 31. oktobra 2005. godine i dobila je odgovor da ti podaci predstavljaju državnu tajnu, te da stoga ne mogu biti dostupni javnosti.
