Umesto da tišina i ćutanje budu izraz saučešća i poštovanja prema žrtvama genocida u Srebrenici, tišina političkog vođstva države Srbije izraz je negiranja genocida, nepoštovanja žrtava i održavanja u životu nacionalističke politike Velike Srbije.
U odsustvu predsednika i premijerke, oglasili su se njihovi saradnici.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin je reagujući na izjavu nemačkog ambasadora u Srbiji Tomasa Šiba da se u Srebrenici desio genocid, kazao da ne pristaje da ambasador Nemačke govori Srbima šta da misle i rade, a posebno da im govori šta je genocid.
Savremena Nemačka i demokratska Evropa zasnovani su na osudi nacističkog režima i svih užasa koje je ovaj zločinački režim počinio, praveći najveći ožiljak na savesti čovečanstva kroz horor Holokausta. Proces suočavanja sa prošlošću nemačkog društva, kroz demokratizaciju i evropsku integraciju, primer su iz koga moramo učiti, a ne ismevati ga, kao što neuko, banalno i zlonamerno radi ministar Vulin.
Vladimir Đukanović, narodni poslanik i član predsedništva SNS, na Tviteru je poslao užasavajuću poruku “Srpskom narodu želim da čestitam dan oslobođenja Srebrenice. Hvala generalu Ratku Mladiću na briljantno izvedenoj vojničkoj operaciji Krivaja 95”.
Ministar u Vladi Srbije Nenad Popović poručio je da “Zbog postavljanja novih, ponižavajućih uslova, u kojima se traži da Srbija prizna lažni genocid u Srebrenici kako bi napredovala na putu ka EU, neophodno je preispitati dalji proces evropskih integracija u cilju zaštite nacionalnih interesa Srbije i srpskog naroda”
Ostatak Vlade nije imao komentara, i vrlo primetno su svi bili neprimetni i nedostupni i ovog 11. jula.
Sa druge strane – sa evropske strane – gde se 11. jul obeležava kao Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, stigle su još jasnije poruke.
U zajedničkoj izjavi, visoka predstavnica Mogerini i komesar Han poručili su: ”Danas obeležavamo genocid u Srebrenici. To je bilo pre dvadeset četiri godine; ipak, ova tragedija nas još uvek progoni. Naša srca i misli su sa žrtvama i svima onima čiji su životi pogođeni ovim tragičnim događajima.
Naša je zajednička dužnost da se uvek sećamo Srebrenice, jednog od najmračnijih trenutaka čovečanstva u modernoj evropskoj istoriji. Nema mesta zapaljivoj retorici, poricanju, revizionizmu niti glorifikaciji ratnih zločinaca. Pokušaji da se falsifikuje istorija u BiH ili drugde su neprihvatljivi.”
Predsednik Evropske narodne partije Jozef Dol, čiji je SNS pridruženi član, imao je direktnu poruku: “Danas se sećamo žrtava genocida u Srebrenici i sećamo se svih zločina tokom jugoslovenskih ratova. Oštro osuđujemo svaki pokušaj da se veličaju ili negiraju ovi strašni ratni zločini. Ovi zločini su bolan podsetnik na to kako ekstremni nacionalizam može uništiti društva.”
Predsednik Srbije i predsednik najveće partije, Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić, kao i predsednica Vlade Ana Brnabić, odgovorni su da reaguju na ove izjave. Više nismo u poziciji, niti imamo nadu da od njih očekujemo da naglo promene svoja vrednosna uverenja. Od predsednika i premijerke očekujemo da naprave jasan izbor između Đukanovića i Popovića sa jedne strane, i evropskih zvaničnika sa druge strane.
Odnos prema ratnohuškačkoj politici srpskog nacionalizma je raskrsnica naše generacije. U jednom smeru je Evropa. U drugom smeru je san o Velikoj Srbiji koji se završava u provaliji, u kojoj će onda završiti svi balkanski narodi. Ne postoji srednji put, srednji put je samo obilaznica za provaliju.
Ostanak ministra Vulina i Popovića u Vladi Srbije podrazumeva odustajanje od evropske perspektive Srbije. I nemamo pravo ništa da zamerimo predsedniku Makronu kada nas sutra poseti, vrlo skeptičan prema našem brzom priključenju EU, kada mi u svojoj Vladi čuvamo ministra koji baštini sve anti-evropske vrednosti, od nacionalizma do homofobije. I otvoreno se protivi članstvu u Evropskoj uniji.
Manipulatori sa nacionalističkog spektra izmislili su termin “genocidni narod” pod kojim podrazumevaju da svaki put kada se pakao Srebrenice nazove genocidom, srpski narod dobija etiketu “genocidnog”.
Kao i uvek kada je reč o manipulacijama, istina je sasvim suprotna.
Oni nisu počinili genocid niti činili ostale zločine u naše ime. Lagali su da jesu, vreme je da razotkrijemo tu laž. Oni su to činili u ime svoje bolesne ambicije za Velikom Srbijom.
Jedini način da građani Srbije, kao i pripadnici srpskog naroda širom sveta sa sebe skinu grehe Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Slobodana Miloševića i drugih članova njihovih zločinačkih poduhvata jeste da ih se javno odreknu, i da se odreknu njihove politike. To je pre svega obaveza naših političkih lidera.
Prvi koraci u tom smeru su:
-
Da Republika Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice;
-
Da se prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava;
-
Da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire;
-
Da se prestane sa veličanjem i glorifikacijom osuđenih ratnih zločinaca;
-
Da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma;
-
Da javne politike koje Srbija kreira i unapređuje u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji zaista odražavaju nameru kažnjavanja ratnih zločina;
-
Da se 11. jul proglasi Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici u Republici Srbiji.
Nisu naši heroji.
Premladi da se sećamo, odlučni da nikada ne zaboravimo.
