Razarujući uticaj seksualnog nasilja tokom sukoba devedesetih godina prošlog veka u našem regionu ne sme se umanjiti. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prepoznao seksualno nasilje kao oružje rata. Žene, devojčice, muškarci i dečaci postali su žrtve ovih užasnih zločina, koji su ostavili trajne ožiljke na pojedinke/ce i društvo u celini.
Procene sugerišu da je desetine hiljada žena pretrpelo seksualno nasilje tokom ovog perioda, ali pravi broj je mnogo veći. Nažalost, tačan broj nikada neće biti poznat jer su neke žrtve ubijene, a neke preminule tokom poslednjih decenija. Mnoge preživele/i su i dalje pod uticajem traume i društvenom stigmom. Danas smo ovde, kao organizacije civilnog društva koje se ovim pitanjem bave prethodnih 30 godina, kako bismo odale priznanje njihovoj snazi i zalagale se za njihova prava.
Kao organizacije posvećene borbi protiv diskriminacije i nasilja nad ženama, i sa bogatim iskustvom u suzbijanju seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, pozivamo na konkretno delovanje.
U Bosni i Hercegovini, priznavanje statusa žrtve (žrtve ratnog mučenja ili civilne žrtve rata) regulisano je na tri različita načina – u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republike Srpske (RS), i u Brčko Distriktu BiH – zakonima koji su pre svega usmereni na socijalnu zaštitu žrtava kao jedne od ranjivih grupa u društvu. Procesuiranje ratnih zločina u BiH, uključujući seksualno nasilje počinjeno tokom rata, odvija se pred 17 različitih sudova i tužilaštava, u skladu sa različitim zakonodavstvima o krivičnom postupku. Počinitelji ratnog seksualnog nasilja nisu adekvatno procesuirani, mnogi su još uvek na slobodi, a u nekim delovima BiH osuđeni ratni zločinci se glorifikuju, a zločini negiraju. Iako je BiH u poslednjim godinama uspostavila određene mehanizme za reparacije za preživele seksualno nasilje u ratu u pokušaju da odgovori na potrebe žrtava, usvajanjem zakonodavnih rešenja, adekvatna i sveobuhvatna podrška preživelima u skladu sa međunarodnim standardima još uvek ne postoji. Preživele već duže vreme dobijaju podršku nevladinih organizacija, ali osećaju da nisu dobile, te da im i dalje nedostaje, priznanje i podrška od državnih predstavnika.
Dvadeset četiri godine nakon završetka rata, Kosovo se još uvek bori da postigne istinu i pravdu u vezi sa nasleđem zločina seksualnog nasilja u ratnim sukobima. U našem radu sa žrtvama seksualnog nasilja tokom rata, naišle smo na probleme koje bismo želele da uputimo Skupštini i Vladi Kosova. Naš cilj je da pokrenemo raspravu o izmenama i dopunama Zakona br. 04/L-172 i Zakona br. 04/L-054, koji se odnose na status i prava palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, žrtava seksualnog nasilja u ratu, civilnih žrtava i njihovih porodica.
Nakon izmene i dopune Zakona br. 04/L-054, žene koje su preživele seksualno nasilje tokom sukoba su priznate kao civilne žrtve rata, što im je omogućilo da podnesu zahtev za priznavanje njihovog statusa preživelih seksualno nasilje u ratu na Kosovu. Međutim, rok za podnošenje zahteva za ovo priznanje je 5 godina i već je istekao. Uzimajući u obzir prirodu i uticaj zločina seksualnog nasilja, specifične traume koje su preživele, te stigmu i isključenost sa kojima se suočavaju u svojim porodicama i zajednicama, predlažemo da se ukloni vremensko ograničenje za zahteve za priznanje. Ratni zločini se smatraju zločinima protiv čovečnosti, i stoga žrtve seksualnog nasilja ne treba da budu vremenski ograničene u pogledu ostvarivanja prava na priznavanje njihovog statusa. Sadašnji zakon ne daje preživelima ratnog seksualnog nasilja na Kosovu ista prava i beneficije kao i drugim kategorijama. Jedno od suštinskih prava i beneficija koje nisu uživale one koje su preživele seksualno nasilje tokom rata je besplatno pružanje zdravstvenih usluga. Pozivamo poslanike i poslanice, kao i Vladu Kosova, da aktivno pristupe izmenama ovog zakona, omogućavajući žrtvama seksualnog nasilja da podnesu zahtev za priznavanje njihovog statusa i obezbeđujući im besplatne zdravstvene usluge.
Srbija je jedina zemlja u regionu koja još uvek nije sprovela opsežna istraživanja o ženama koje su preživele ratno seksualno nasilje. Srbija je jedina zemlja u regionu koja još uvek ne priznaje žene koje su preživele seksualno nasilje u ratu kao civilne žrtve rata. Zbog toga apelujemo na državu da izmeni važeći Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih vojnih invalida i njihovih porodica, kako bi se izričito priznale one koje su preživele ratno seksualno nasilje kao civilne žrtve rata, bez obzira na njihovu nacionalnost. Takođe apelujemo na državu Srbiju da okonča nekažnjivost ovog i svih drugih ratnih zločina i da svim žrtvama i preživelima širom regiona pruži izvinjenje za zločine počinjene u njeno ime.
U našem nastojanju da se borimo protiv seksualnog nasilja u sukobima, prepoznajemo duboki značaj regionalne solidarnosti. Udružujući se kao organizacije iz Bosne i Hercegovine, Kosova i Srbije, šaljemo snažnu poruku da možemo osnažiti glasove preživelih i zalagati se za značajne promene širom našeg regiona.
Kroz naše kolektivne napore, možemo stvoriti ogromnu snagu za pravdu, podršku i osnaživanje, osiguravajući da nijedna osoba koja je preživela seksualno nasilje ne ostane zapostavljena. Regionalna solidarnost je ključna u izgradnji budućnosti u kojoj je zločin seksualnog nasilja iskorenjen i gde sve pojedinke i pojedinci mogu živeti bez straha, traume i diskriminacije.
Zasnovano na konceptu suočavanja sa prošlošću, globalni program Amplifying Voices doprinosi kulturi prepoznavanja i pomirenja u jugoistočnoj Evropi, integrišući perspektivu i potrebe žena pogođenih seksualnim i rodno zasnovanim nasiljem koje je povezano sa ratom, u nacionalne i regionalne inicijative za suočavanje s prošlošću. Programske aktivnosti se fokusiraju na ostvarivanje prava preživelih da saznaju istinu, njihovo pravo na reparaciju i pravo na pravdu, sa ciljem stvaranja promena na individualnom, društvenom, institucionalnom i političkom nivou i omogućavanjem ženama koje su pogođene seksualnim i rodno zasnovanim nasiljem u ratu, da žive dostojanstveno i bez nasilja.
Organizacije:
- Vive Žene, Tuzla, BiH
- Medica Zenica, Zenica, BiH
- Medica Gjakova, Đakovica, Kosovo
- Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture, Priština, Kosovo,
- Autonomni ženski centar, Beograd, Srbija
- Žene u crnom, Beograd, Srbija
- Inicijativa mladih za ljudska prava, Beograd, Srbija
