O samom procesu osnivanja, funkcionisanju i ciljevima Regionalne kancelarije za saradnju mladih govorila je Jasmina Lazović iz Inicijative mladih za ljudska prava. ,,Postoji veliki broj organizacija koje godinama organizuju programe razmene mladih na prostorima bivše Jugoslavije, ali je novina da su Regionalnu kancelariju za saradnju mladih osnovale vlade država Zapadnog Balkana. Krajni ciljevi osnivanja Regionalne kancelarije jesu smanjenje etničke distance, pomirenje u regionu, mobilnost i osnaživanje mladih za uključivanje u društveno-politički život“, istakla je Lazović i pohvalila odluku da u Upravnom odboru Regionalne kancelarije, osim predstavnika ministarstava nadležnih za mlade, sedi i po jedan predstavnik mladih iz svih zemalja potpisnica.
Aleksandar Voštić, iz Ministarstva omladine i sporta, smatra da je saradnja sa nevladinim organizacijama bila neophodna prilikom osnivanja Regionalne kancelarije. „Regionalna kancelarija je pravi primer saradnje civilnog sektora i državnih organa u Srbiji. Nadamo se da će mladi Zapadnog Balkana umeti da prepoznaju priliku i značaj ove inicijative. Ideja je da projekti koje će Regionalna kancelarija sprovoditi naprave razliku i promene perspektivu ljudi koji u njima učestvuju“, naglasio je Voštić, dodavši da je sledeća godina ključna za vidljivost i uspeh Regionalne kancelarije.
,,Još uvek živimo u senci sukoba devedesetih. Konkretno u Srbiji, 50% mladih je nezaposleno, 70% nikada nije izašlo iz zemlje, a samo 10% ukupne populacija je visoko obrazovano. Regionalna kancelarija bi upravo trebalo da doprinese povećanju mobilnosti mladih što vodi ka povećanju šansi za zaposlenje. Pored toga, predrasude i socijalna distanca među narodima bivše Jugoslavije se smanjuju samo ako komuniciramo i upoznajemo jedni druge“, rekao je Naim Leo Baširi iz Instituta za evropske poslove.
Jovana Prusina iz Inicijative mladih za ljudska prava je istakla kako Regionalna kancelarija nije uspeh još uvek, već ogromna šansa i prilika za poboljšanje regionalne saradnje. ,,Ovo je šansa koju smo u obavezi da iskoristimo. Entuzijazam koji je bio prisutan prilikom zagovaranja osnivanja Regionalne kancelarije ne sme da splasne“, kazala je Prusina. Ona smatra da u svom radu RKSM ne bi trebalo da bude obojena notama proporcionalnosti i da funkcioniše u duhu skupljanja poena kod političkih elita. Pohvalivši konstruktivnost Republike Srbije u procesu osnivanja Regionalne kancelarije i njenu saradnju sa civilnom sektorom, Prusina je ipak istakla da ta saradnja može da bude i bolja.
Jedan od glavnih zaključaka konferencije bio je da će u inicijalnoj fazi funkcionisanja Regionalne kancelarije za saradnju mladih morati mnogo da se radi na njenoj vidljivosti. Izvan organizacija civilnog društva koje su prirodno zainteresovane za proces osnivanja ove kancelarije, malo je onih koji su upoznati sa činjenicom da je 4. jula u Parizu potpisan sporazum kojim su se premijeri Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Makedonije i Albanije obavezali da na godišnjem nivou izdvajaju ukupnu sumu od milion evra za programe razmene mladih. Kako bi ova kancelarija u budućnosti imala što više različitih korisnika koji će dolaziti iz različitih sfera (na primer srednjih škola i fakulteta), dodatni napori će morati da se ulože u promociju kancelarije. Kao primer toga da je proces osnivanja RKSM nedovoljno vidljiv naveden je podatak da je samo šest osoba u Srbiji konkurisalo za omladinskog predstavnika u Upravnom odboru kancelarije.
