Inicijativa mladih za ljudska prava predstavila je u Beogradu pred više od 35 predstavnika medija i građana u ponedeljak 13. novembra istraživački izveštaj „Stavovi mladih u Srbiji o ratovima devedesetih”. Na predstavljanju izveštaja govorili su Rodoljub Jovanović, psiholog i autor istraživanja, Marija Vasić, profesorka sociologije iz Novog Sada, Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) i Anja Zloporubović, programska asistentkinja u Inicijativi mladih za ljudska prava, dok je moderator bio Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Istraživanje je sprovedeno u avgustu 2023. godine, od strane Inicijative mladih za ljudska prava, u saradnji sa agencijom za istraživanje javnog mnjenja SmartPlus. Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita nivo znanja mladih o temama kao što su ratovi u bivšoj Jugoslaviji, znanje o akterima rata, odnosu prema ratnim zločinima kao i njihovim počiniocima, kao i stavove mladih prema Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Istraživanje je pokazalo da su mladi slabo upoznati sa događajima iz devedesetih, da najviše informacija dobijaju od roditelja, nastavnika i sa interneta, kao i da su zločini sa kojima su najbolje upoznati oni gde su žrtve bile srpske nacionalnosti. 

Panelistkinje i panelisti su takođe veliki fokus stavili na obrazovanje i nedostatak kritičnog pristupa ovim temama kao i na postojanje straha od targetiranja ukoliko se ove teme kritički obrađuju. Marija Vasić se osvrnula na ovo targetiranje i na to kako se svaka kritična misao usmerena ka ratovima devedesetih obeležava kao autošovinizam, kao i na nedostatak znanja o ovoj temi.

„Pokazalo se da mladi nemaju znanje o ovim temama, ali zato imaju formirano mišljenje“ rekla je Marija Vasić istakavši da mladi ne znaju mnogo o događajima devedesetih ali da u nastavku istraživanja iskazuju jaka mišljenja.

Dva događaja koja su mladi označili kao najznačajnije tokom ratova devedesetih su operacija Oluja (18.68%) i NATO bombardovanje (13.74%), dok su ostali bitni događaji svi ispod 5%. Najsnažnija negativna osećanja mladi su iskazali ka MKSJ, koga 62% posmatra negativno, a skoro 41% svih ispitanika smatra da je glavna svrha suđenja pred MKSJ bila da se krivica za ratne zločine svali na Srbe.

Rodoljub Jovanović je ukazao na kontradiktornost u stavovima mladih kada su u pitanju ratni zločinci. „Iako se skoro 65% mladih slaže da ljudi osuđeni za ratne zločine ne treba da učestvuju u političkom životu, kada uđemo u pojedinačne slučajeve, to se menja, ali to nam potvrđuju stavovi mladih o Haškom tribunalu, za koji mnogi mladi ne prihvataju kao validan i ispravan, pa samim tim i presude dovode u pitanje“.

Anja Zloporubović iz Inicijative mladih za ljudska prava istakla je da se izbegavanjem razgovora o ratovima 90-ih kod mladih stvara svojevrsni strah.

“Mladi ne smeju da pitaju starije, ne smeju da pitaju profesore, ne smeju da pitaju bilo koga o tim temama, jer ili će dobiti jednostran odgovor, vrlo subjektivan, ili ga neće dobiti uopšte. Tu imamo taj trenutak gde taj strah izaziva neznanje, a onda to neznanje kasnije izaziva mržnju i sve ostalo što ide uz to”, istakla je Zloporubović za RSE. 

Panelisti su predstavljanje završili apelom da se načine ozbiljni koraci u obrazovanju i izveštavanju medija kako bi mladi bili više informisani i bolje upoznati sa činjenicama o ratovima devedesetih. 

 

Istraživački izveštaj možete pročitati ovde.

 

*Istraživački izveštaj „Stavovi mladih u Srbiji o ratovima devedesetih” finansiran je od strane Evropske unije. Sadržaj izveštaja je isključivo odgovornost Inicijative mladih za ljudska prava i ne odražava nužno stavove Evropske unije.