Izveštaj predstavlja nastavak dokumentovanja antihrvatske propagande i kršenja ljudskih prava građana/ki Hrvatske i građana Srbije sa dvojnim (srpskim i hrvatskim) državljanstvom tokom političke krize u Srbiji. Poseban fokus stavljen je na slučajeve ukidanja dozvola boravka hrvatskim državljanima uz obrazloženje da predstavljaju „neprihvatljiv bezbednosni rizik“, kao i na ulogu državnih institucija i medija u stvaranju i održavanju takve prakse.
Na predstavljanju izveštaja govorili su Kristina Todorović, pravnica iz Komiteta pravnika za ljudska prava, Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), i Ivana Nikolić, koordinatorka istraživanja u Inicijativi mladih za ljudska prava i autorka izveštaja.
Nikolić je predstavila glavne nalaze izveštaja, sa posebnim naglaskom na postupanje institucija i zloupotrebu termina „ustaša” u svrhu obračuna sa neistomišljenicima. Ona je pojasnila da je od 11. decembra 2024. do 1. marta 2026. godine broj pominjanja reči koje u osnovi sadrže „ustaš” u medijima bliskim vlasti u Srbiji bio najmanje 15.488, što je za oko trećinu više nego u periodu pre početka masovnih protesta u Srbiji. „Normalno je da novinari pričaju o ustaškim zločinima. Nije normalno da se to priča svaki dan. A na ovim televizijama oni svakog dana pominju zločine u NDH (…) Da se svakoga dana priča o tome, to zapravo samo potvrđuje da je potrebno da se skrene pažnja sa pravih problema u ovoj zemlji i da se koristi sve što je ikada loše dolazilo iz te Hrvatske i da mi njima ne možemo da verujemo“, izjavila je Nikolić.
Zoran Gavrilović je ukazao na to da je ovakva retorika upućena jednom delu biračkog tela vladajućeg režima u Srbiji: „Oni to ne rade zato što nekoga mrze, možda ideološki, ali zato pričaju za nekoga da je ‘ustaša’, da bi njega progonili medijski, a da ne bi pričali zašto je Srbija danas najgore plasirana država kada je u pitanju korupcija, zašto je loše pozicionirana po pitanju vladavine prava. Da ne pričamo o reformama, nego o ‘ustašama’ i nekima koji ovde organizuju nekakvu revoluciju”.
Gavrilović je podsetio da je BIRODI uputio zahtev Regulatornom telu za elektronske medije (REM) da ispita medijske sadržaje u kojima se građani nazivaju ustašama i izrazio je nadu da će novi sastav Saveta REM-a reagovati na promociju govora mržnje. Mnogi slučajevi govora mržnje zvaničnika prema hrvatskom narodu ostaju bez političkih ili pravosudnih posledica. Tako je potpredsednik Skupštine Vojvodine Nemanja Zavišić ostao nekažnjen iako je u martu ove godine rekao za skupštinskom govornicom da su „svi Hrvati ustaše”.
Osvrćući se na slučajeve proterivanja državljana Hrvatske, Kristina Todorović je pojasnila da država ima diskreciono pravo da strancima uskrati pravo ulaska i boravka u zemlju, ali da svaka ta odluka mora biti valjano obrazložena i argumentovana, jer u suprotnom takvo postupanje predstavlja etničku stigmatizaciju.
Izveštaj je dostupan na sledećem linku.
*Promocija publikacije implementirana je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu promocije i publikacije isključivo je odgovorna Inicijativa mladih za ljudska prava i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
