Povodom najavljenog skorog usvajanja Nacrta zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (Nacrt zakona), organizacije za ljudska prava i udruženja žrtava ponovo skreću pažnju javnosti i međunarodne zajednice na njegovu neusklađenost sa obavezujućim normama zaštite ljudskih prava i pozivaju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo) da Nacrt zakona povuče iz procedure, a Vladu RS i Narodnu skupštinu da izrade i usvoje novi zakonski tekst zasnovan na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, koji sadrži normativna rešenja za ostvarivanje prava žrtava u skladu sa međunarodnim ugovorima o zaštiti ljudskih prava i drugim međunarodnim standardima u pružanju reparacija žrtvama.
Važeći Zakon o pravima civilnih invalida rata, koji bi Nacrt trebalo da zameni, donet je još 1996. Ovaj zakon predstavlja primer ozakonjene diskiriminacije građana bez presedana u pravnom poretku Srbije. Zakon efektivno onemogućava ostvarivanje prava za najmanje 15.000 osoba koje danas žive u Srbiji, a koje su kao civili lično preživele nasilje tokom ratova ili u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji ili su izgubile bliskog člana porodice. Među njima su i žrtve seksualnog nasilja, žrtve koje pate od psiholoških posledica nasilja, porodice nestalih, žrtve stradale od strane srpskih snaga, žrtve stradale na teritoriji drugih država, itd.
Zakon je već godinama unazad predmet kritika brojnih međunarodnih institucija koje prate poštovanje ljudskih prava u Srbiji. To su: 1) Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks [izveštaj nakon posete Srbiji u martu ove godine]; 2) Evropska komisija [izveštaj o napretku Srbije za 2015. i 2014. godinu; 3) Komitet UN za prisilne nestanke [zaključna zapažanja o primeni Konvencije o prisilnim nestanicima u Srbiji, 2015]; 4) Radna grupa za prisilne nestanke Saveta UN za ljudska prava [izveštaj nakon posete Srbiji u junu 2014. godine]; 5) Komitet za ljudska prava UN [zaključne primedbe o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji, 2011], itd.
Uprkos svemu Ministarstvo je u decembru 2014. predstavilo Nacrt zakona koji zadržava sve nedostatke postojećeg zakonskog okvira. Takođe, Nacrt je izrađen bez ikakvog učešća udruženja žrtava i organizacija koje se bave zaštitom prava žrtava. Javna rasprava o Nacrtu zakona trajala je samo 20 dana. Na brojne primedbe i komentare Fonda za humanitarno pravo, uključujući i zahtev da se Nacrt povuče i započne sa izradom novog, a umesto zaključka sa javne rasprave koji nikad nije stigao do javnosti, Ministarstvo je tek u martu ove godine dopisom obavestilo FHP da će upućene primedbe „biti prisutne prilikom pripreme konačne verzije Nacrta navedenog zakona.ˮ
Ministar Aleksandar Vulin je nedavno, suočen sa interesovanjem medija za obeležavanje godišnjice zločina u Sjeverinu i nepriznavanja statusa civilnih žrtava rata žrtvama ovog zločina, izjavio da je Ministarstvo dorađeni Nacrt zakona uputilo na mišljenje Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije, nakon čega će on biti upućen Vladi.
Prema izjavama predstavnika ministarstva medijima, dorađeni Nacrt zakona ne razlikuje od prvobitnog teksta, uz izuzetak priznanja statusa porodicama nestalih. FHP je uputilo zahtev Ministarstvu da stavi na uvid javnosti dorađenu verziju, na koji ono do danas nije odgovorilo iako je istekao rok za postupanje po zahtevu određen Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Napominjemo da postupanje resornog ministarstva i vlade Republike Srbije po ovom pitanju nije u skladu ni sa nedavno usvojenim Vladinim Akcionim planom za poglavlje 23 u okviru pregovora o pristupanju EU. Naime, na preporuku FHP u ovom dokumentu predviđeno je usklađivanje domaćih zakonskih pravila sa pojmom žrtve u međunarodnim sporazumima o zaštiti ljudskih prava i to u toku I i II kvartala 2016, a u okviru nadležnosti Ministarstva pravde. Prema tome, izrada Nacrta zakona je u direktnoj suprotnosti sa preuzetim obavezama iz Akcionog plana u pogledu suštinske reforme uređivanja prava civilnih žrtava rata, kao i u pogledu nadležnosti ministarstva.
Fond za humanitarno pravo
Koalicija protiv diskriminacije koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava, Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine
Koalicija za pristup pravdi koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, NUNS i PRAXIS
