Da se radi o političkoj zloupotrebi, a ne iskazivanju pijeteta prema žrtvama, potvrđuje i izjava ministra odbrane Srbije Miloša Vučevića u kojoj kaže da je Oluja“ „tragičan događaj, ali da je on bio veliki u smislu srpskog nacionalnog jedinstva”, kao i da će obeležavanje „Oluje“ biti „u duhu srpsko-srpskog dijaloga, po sporazumu o krvnom srodstvu, istom jeziku, kulturi, veri“. Ovakve izjave vređaju dostojanstvo žrtava „Oluje“ i zloupotrebljavaju ih za podsticanje međuetničkih podela.
Odluka da se obeležavanje stradanja u „Oluji“ održi u Prijedoru obrazložena je time da je to bio prvi grad koji je prihvatio izbeglice iz kolone avgusta 1995. godine, međutim, danas je to grad u kom lokalne vlasti odbijaju postavljanje spomen-obeležja za 102 ubijena deteta.
U Prijedoru je tokom rata stradalo oko 3000 civila, mahom Bošnjaka, više hiljada ljudi bilo je zatočeno u logorima Keraterm, Omarska i Trnopolje u kojima su ubijani i zlostavljani. Zločine koje su srpske snage počinile u Prijedoru institucije Srbije i Republike Srpske negiraju ili ignorišu.
Inicijativa mladih za ljudska prava smatra da je odluka da se obeležavanje stradanja u „Oluji“ održi u Prijedoru pogrešna i da ignorisanje patnji drugih onemogućava iskreno suočavanje sa prošlošću i iskazivanje pijeteta prema svim žrtvama što je nužan preduslov za izgradnju poverenja i pomirenja među zajednicama.
Inicijativa mladih za ljudska prava naglašava da je ovakva politička zloupotreba patnji žrtava nedopustiva i podseća da žrtve „Oluje“ u Srbiji do danas, skoro trideset godina kasnije, još uvek nemaju status civilnih žrtava rata, a nijedna vlast od 1995. do danas nije uputila izvinjenje prisilno mobilisanim izbeglicama.
