Jovana Radosavljević je istraživačica i aktivistkinja iz Leposavića. Trenutno je direktorka organizacije New Social Initiative iz Mitrovice. Magistrirala je na međunarodnim studijama na Fakultetu za međunarodne studije Džozef Korbel Univerziteta u Denveru, specijalizovanom za rešavanje konflikata i međunarodnog razvoja, a diplomirala je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ima bogato iskustvo u radu na monitoringu izbora na Kosovu. Razgovarali smo sa Jovanom o aktuelnim problemima građana, odnosima među zajednicama, ideji unutrašnjeg dijaloga kao i o predstojećim kosovskim lokalnim izborima.

Šta su najveći benefiti za srpsku i albansku zajednicu na Kosovu od Briselskog dijaloga po Vašem mišljenju?

Najveći benefit po srpsku i albansku zajednicu na Kosovu je pre svega smanjenje tenzija. Nažalost, zbog odugovlačenja i problema u sprovođenju mnogih dogovora koji se, na primer, tiču slobode kretanja i priznavanja diploma, problemi stanovništva kako srpskog, tako i albanskog nisu u dovoljnoj meri rešeni.

Šta su danas najveći problemi srpske zajednice na Kosovu? Da li se ti problemi uopšte razlikuju od problema drugih zajednica na Kosovu i u čemu?

Iako se srpska zajednica na Kosovu svakodnevno suočava sa posledicama nedostatka implementacije Briselskih sporazuma, možemo videti da su neki sporazumi relativno uspešno sprovedeni, poput integracije policije i carine. Međutim, sudstvo još uvek nije integrisano i na taj način dolazi do onesposobljavanja drugih institucija. Sa druge strane, stanovnici severa Kosova i dalje nailaze na prepreke pri dobijanju ličnih dokumenata, konkretno, ličnih karata, vozačkih dozvola i registarskih tablica. Nemogućnost dobijanja ovih dokumenata direktno utiče na slobodu kretanja građana sa severa. Sa druge strane, srpska dokumenta izdata za stanovnike na teritoriji Kosova nisu priznata u kosovskom sistemu i na taj način postaju nevalidna, što umnogome otežava život srpskoj zajednici.
Kao posledica Briselskog sporazuma, trenutno je u toku kampanja za predstojeće, druge po redu lokalne izbore za kosovske institucije. Četiri severne opštine, nove u ovom sistemu, su još uvek nedovoljno integrisane i suočavaju se sa posledicama nedostatka kapaciteta u ljudstvu i infrastrukturi. 

Imajući u vidu već navedene probleme srpske zajednice na Kosovu, šta su odgovori Srbije po pitanju njihovog rešavanja?

Prisustvo države Srbije je i dalje vidljivo na teritoriji četiri severne opštine. Obrazovni i zdravstveni sistemi još uvek funkcionišu po srpskom sistemu. Ovo u velikoj meri pomaže opstanak srpske zajednice na Kosovu, jer osim obrazovnih i zdravstvenih usluga, ova dva sistema zapošljavaju i najveći broj ljudi. S obzirom na to da postoji bojazan da će Briselski sporazumi i integracija uticati na gubitak nekih od ovih poslova, neophodno je da se to predupredi i da Beograd i u budućnosti može da nastavi da pomaže većinski srpske opštine na Kosovu.

Kako vidite ideju o unutrašnjem dijalogu? Da li vidite način na koji unutrašnji dijalog može da poboljša trenutno stanje?

Ideja o unutrašnjem dijalogu je dobra. Problem je što se čini da ona ne okuplja sve društvene grupe koje bi trebalo da okupi, kao i da nije dovoljno “atraktivna” u javnosti. Takođe, za uspešno rešavanje ili stvaranje kompromisa na ovu temu, potrebno je da se dijalog suštinski organizuje na nivou institucija, akademije i civilnog društva. Kao prestavnik civilnog sektora sa severa Kosova, a samim tim i nevećinskih zajednica na Kosovu, nejasna mi je uloga civilnog društva u unutrašnjem dijalogu za sada. Neophodno je da se predstavnici civilnog društva sa severa Kosova ukljuce direktno u unutrašnji dijalog, pored svojih kolega iz Beograda. Civilno društvo sa severa Kosova je sačinjeno od aktivista koji poseduju znanje o lokalnom kontekstu i potrebama stanovništva i mogu da doprinesu u procesu unapređenja životnih okolnosti ljudi  kojih se normalizacija odnosa najviše tiče. Na taj način srpsko civilno društvo sa Kosova može znatno da doprinese kvalitetu dijaloga, kao i mogućim rešenjima.

Kako vam izgleda kampanja za lokalne izbore na Kosovu, zakazane 22. oktobra ove godine i kako kampanja trenutno utiče na život građana?

Atmosfera oko lokalnih izbora, za koje je kampanja u toku, i prvih lokalnih izbora održanih 2013. godine kao posledica Briselskog sporazuma, je neuporediva. U svim većinskim srpskim opštinama dominantna je Srpska lista, koja ima najjaču kampanju i podršku zvaničnog Beograda. Vidljiv je nedostatak javnih pojavljivanja kandidata, javnih debata ili suočavanja kandidata. U poređenju sa revoltom prisutnim u toku izborne kampanje 2013. godine, situacija je manje napeta, mada sa primetnim pritiscima na kandidate i birače drugih lista u odnosu na Srpsku listu.

Na kraju, šta je osnov za funkcionalan zajednički život srpskog i albanskog naroda na Kosovu?


Pre svega neophodno je da političke elite prestanu da koriste među-etničke odnose za unutrašnje politčke potrebe i kao ulog kojim žele da povećaju svoju korist u pregovorima. Na taj način, odnosno kroz diskurs koji je sada vladajući sa obe strane, proizvode ozbiljne posledice za budućnost. Uprkos tome što se elite savršeno razumeju, problem je što ovaj proces nije još uvek dotakao dubinske probleme koji se tiču izgradnje poverenja između stanovništva.
Takođe, neophodno je da se poštuju prava nevećinskih zajednica predviđena zakonom na Kosovu. Svedoci smo čestog kršenja, neispunjavanja i nepoštovanja prava nevećinskih zajednica, od prava na jezik, prava na pristup pravdi, ličnim dokumentima, itd. Funkcionisanje javnih institucija je ključno za poboljšanje uslova života koji su, uz ostale podsticaje poput ekonomskog razvitka, neophodni. Zato je nužno uložiti dodatne napore u cilju osposobljavanja javnih insituticija da rade punim kapacitetom.