Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, osuđenik za ratne zločine koji je nakon odslužene kazne 28. marta pušten iz lepoglavskog zatvora u Hrvatskoj, trenutno prikuplja potpise neophodne za učešće na izborima.
Pravnosnažno je bio osuđen na 13,5 godina, po presudi za ratne zločine po komandnoj odgovornosti u Kninu i Glini tokom rata u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine.
Nepuna dva meseca po izlasku iz zatvora, najavljuje da će pokušati da osvoji poslaničko mesto u budućem sazivu Skupštine Srbije.
“Ja sam obećao Srbima koje sam ostavio po zatvorima, koji su osuđeni na dugogodišnje robije grehom rođenja, protiv kojih ne postoji ni jedan jedini proverljivi dokaz, da ću biti njihov glas”, rekao je Vasiljković novinarima u Kragujevcu 23. maja.
Javnost je dodatno uzburkao izjavom za jedan beogradski tabloid da će tražiti uslovni otpust za Milorada Ulemeka i Zvezdana Jovanovića, osuđene na po 40 godina za organizovanje, odnosno izvršenje ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Šešelj – osuđenih i narodni poslanik
“To je sa moje tačke gledišta potpuno neprihvatljivo, ali me ne iznenađuje”, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR).
“Normalizacija učešća ratnih zločinaca ili osumnjičenih za ratne zločine u političkom životu (Srbije), dešava se već godinama”, kaže Đurić, čija se organizacija bavi pitanjima pomirenja i suočavanja s prošlošću.
YIHR je i tokom proteklog skupštinskog saziva tražila da se lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju oduzme poslanički mandat, nakon pravosnažne osude za ratne zločine zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.
Nadležni Administrativni odbor Skupštine Srbije ovaj zahtev, koji je uputilo i nekoliko opozicionih poslanika, nikada međutim nije ni razmatrao, a Šešelj se kandiduje i na predstojećim izborima. Listu čiji je nosilac, Republička izborna komisija (RIK) potvrdila je 9. marta.
Ko danas u Srbiji govori o ratnim zločinima?
Jedan od retkih učesnika predstojećih izbora koji javno govori o ratnim zločinima i tokom kampanje je advokat Aleksandar Olenik, lider opozicionog Građanskog demokratskog foruma (GDF) i kandidat za poslanika ispred liste Ujedinjena demokratska Srbija (UDS).
“Ta tema se gura pod tepih od kada su ratni zločini, a moram da kažem i genocid, i počinjeni”, rekao je Olenik za RSE.
“Svaki razgovor o ratnim zločinima u kampanji, bio bi neka vrsta suočavanja s prošlošću i ratnim zločinima, pogotovo sa onim ratnim zločinima koji su, da tako kažem, počinjeni u naše ime”, rekao je Olenik.
“Bez suočavanja sa ratnim zločinima mi ne možemo da krenemo ka budućnosti i da izgradimo trajan mir sa svim našim susedima na Balkanu niti da se uspešno i ubrzano krećemo ka Evropskoj Uniji, a to je prvi i osnovni cilj i GDF-a i UDS-a”, kaže kandidat liste UDS.
Prema rečima Ivana Đurića iz Inicijative mladih, tema suočavanja s prošlošću i ratnih zločina je i za vladajuću političku elitu u Srbiji zatvorena priča na koju ne žele da se vraćaju.
Upravo je Inicijativa protestovala kada je Veselin Šljivančanin, koji je odslužio kaznu po presudi za zločine na Ovčari kod Vukovara, u januaru 2017. godine govorio na tribini vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Beški, u Vojvodini, kao i kada je Ministarstvo odbrane Srbije izdalo knjigu generala Nebojše Pavkovića, koji u zatvoru u Finskoj služi kaznu na osnovu presude Haškog tribunala za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine.
Takođe, dizali su glas i kada su aktivisti Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera SNS-a, tražili da se podigne spomenik osnivaču te stranke Slobodanu Miloševiću koji je preminuo u pritvoru Haškog tribunala 11. marta 2006. godine tokom suđenja za genocid i ratne zločine.
“Što se tiče opozicione, građanske, antiratne javnosti, mi smo slabi. Mi ne uspevamo da dopremo. Oni koji se bave politikom među nama, koji možda imaju najjači glas, oni nemaju snagu da tu temu ponovo otvore”, kaže Đurić.
Zašto suočavanje s prošlošću nije izborna tema?
Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), organizacije koja prati izborne procese u Srbiji, za RSE ocenjuje da ratni zločini i teme suočavanja s prošlošću ne pripadaju opusu na kome može da se gradi izborni rezultat.
“Za to postoje dva razloga – prvi je da ta tema ne pripada krugu prioriteta samih građana. Oni kao svoje prioritete, i to je trend od 2014. godine, navode uglavnom socijalno-ekonomske teme. Nezaposlenost i siromaštvo čine dve trećine problema o kojima nam ljudi govore. Iza toga se javljaju korupcija, problemi mladih, zdravstvo…
Drugi razlog je što mi sada imamo jedan potpuno promenjen tematski okvir. Kako zbog krize, tako i zbog osnaživanja socijalno-ekonomskih prioriteta, izašli smo iz neke dihotomije koju smo imalo recimo od 2000. do 2008. i jednim delom do 2012. godine, a to je nacionalno vs proevropsko, konzervativno vs moderno”, kaže Klačar.
Kakve su izborne šanse za osuđenike?
Ovaj analitičar smatra i da osuđenici za ratne zločine, poput Dragana Vasiljkovića, nemaju velike šanse na predstojećim izborima, ali da su, kako veruje, motiv pronašli u uverenju da je tlo u Srbiji trenutno pogodno za desničarske ideje i organizacije.
“Kada kažem podno tle, mislim na činjenicu da živimo u nekoj vrsti ekonomske i bezbednosne krize, što je tle koje na neki način generiše desničare. Istovremeno, to se kombinuje sa nekom vrstom političkog avanturizma tih ljudi koji pokušavaju da na takvim temama profitiraju”, kaže Klačar i ponavlja da su male šanse da se od ekstremnih desničara može očekivati ozbiljniji rezultat.
Osim Vasiljkovića i Šešelja, na predstojećim izborima poslaničke mandate će pokušati da dobiju i Vjerica Radeta i Petar Jojić, članovi SRS čije hapšenje i izručenje od Srbije traži Mehanizam za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala) po optužbi za nepoštovanje suda, odnosno zbog, kako se navodi, “zastrašivanja, pretnji i nuđenja mita” svedocima u postupku koji se vodio protiv Šešelja.
Na listi SRS je i je i nekadašnji vojni general Božidar Delić, koji je tokom rata na Kosovu 1999. godine bio komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.
Fond za humanitarno pravo je protiv njega podneo dve krivične prijave zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu (prvu 2008., a drugu 2013. godine).
U prvom slučaju koji se odnosi na zločin u selu Trnje predmet je procesuiran, ali Delić, kako je za RSE ranije rečeno u Fondu, nije bio na optužnici, već se pojavio kao svedok.
Po drugoj krivičnoj prijavi koju je Fond podneo zbog zločina u selu Landovica, na Kosovu, u martu 1999. godine još se čeka postupanje.
I protiv kandidata za poslanika sa opozicione desno orijentisane liste “Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju” Svetozara Andrića, Fond je u martu 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine podneo prijavu za ratne zločine u BiH.
U Fondu su za Birn rekli da nemaju podatak o tome da li je i eventualno kako postupano u ovom slučaju.
“Moj strah je da ne vidimo šta se iza brda sprema, da nam se iza ćoška nameću ljudi koji su činili zločine u neke političke figure i lidere”, navodi predstavnik Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Đurić.
“Ono što mene iznenađuje je što to nije tema većeg broja ljudi, medija…”, zaključuje Đurić.
Upravo izbegavanje teme ratnih zločina, prema mišljenju kandidata za narodnog poslanika Aleksandra Olenika, dovelo je do situacije u kojoj je moguće da će skupštinsku salu, ukoliko u nju uđe, deliti i sa onima koji su za te zločine bili osuđeni.
Ognjen Zorić/ Radio Slobodna Evropa
