Na početku tribine o političkom kontekstu suočavanja s prošlošću, govorio je profesor Jovan Teokarević napomenuvši da Berlinski proces, u okvira koga bi trebalo da se aktualizuje pitanje REKOM-a, sve više postaje zamena za proces evropskih integracija što je ocenio kao veoma loše jer je proces pridruživanja za pojedine zemlje u dubokoj krizi. On je takođe naglasio da se Berlinski proces nema direktne veze sa pomirenjem i povezivanjem u regionu ali da se sada i ta pitanja uključuju u njega. Kao dobar primer funkcionisanja Berlinskog procesa, Teokarević je naveo osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO. Na tragu osivanja ove kancelarije, javljaju se inicijative za uključivanje REKOM-a u Berlinski proces, čime bi bila osnovana još jedna regionalna institucija ali ovaj put sa jasnim zadatkom da utvrdi činjenice o ratnim zločinima.
O limitima suđenja u međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, govorila je u nastavku, Jasmina Lazović naglasivši da suđenja nisu najbolji način da žrtve dobiju neku vrstu zadovoljenja jer se na njima utvrđuju činjenice ali nema mnogo mesta za njihove lične priče. “Brojne su kritike koje se upućuju na račun rada Haškog tribunala od toga da do 1999. godine nisu imali prevodioce i nisu komunicirali sa medijima na jezicima zemalja sa prostora bivše SFRJ, do kritika pravnika na račun legalnosti osnivanja ovog suda.” Takođe se postavlja i pitanje interesa javnosti da zna više o suđenjima i dešavanjima tokom sudskih procesa. “Na kraju kada zločinci budu osuđeni i odsluže kaznu zatvora, postavlja se pitanje kako društvo tretira zločince i kakvu poruku šalje država kada ih državni zvaničnici dočekuju na aerodromu”, rekla je Lazović.
Anita Mitić je govorila o praktičnoj primeni mehanizama tranzicione pravde i večnoj dilemi da li je važnija istina ili pravda. “Komisije za istinu su od izuzetnog značaja, jer predstavljaju meru sprečavanja ponavljanja konflikta i njihova uloga je jako važna zato što dovodi do moralne osude ratnih zločinaca”, rekla je Mitić dodavši da je važno za prostor Zapadnog Balkana da čujemo lične priče žrtava iz svih republika bivše SFRJ bez obzira na nacionalnost. Mitić je takođe naglasila da je zbog mladih generacija koje sve više teže ultradesničarskoj ideologiji, važno formirati komisije za istinu jer manipulacije brojkama donose podizanje tenzija što na kraju proizvodi nove konflikte.
Na pitanje iz publike, koju su u većini činili studenti FPN-a i mladi političari, u čijem je interesu formiranje komisija za istinu, profesor Teokarević je odgovorio da je njihovo formiranje svakako “u interesu žrtava i njihovih najmilijih ali nažalost ne i u interesu vlada i društava” i da kada govorimo o REKOM-u, ova komisija ima podršku svih vlasti ali samo na rečima jer kroz svakodnevne konflikte poništavaju sve prethodno obećano.
Navodeći primere komisija za istinu u zemljama Latinske Amerike i Afrike, Jasmina Lazović je objasnila da su one upravo tu imale najveći uspeh i dale najbolje rezultate. Objašnjavajući specifičnosti komisija u Južnoafričkoj republici, naglasila je da je za to društvo istina bila dominantno važna i ključni element za suočavanje društva sa zločinima.
U drugom delu tribine, učesnici su se osvrnuli na ulogu Evropske Unije u nadgledanju odnosa u regionu i na političku odgovornost lidera Zapadnog Balkana. Profesor Teokarević je zaključio da EU očekuje od država u regionu dobre odnose i da je to važan preduslov za napredovanje ka integracijama u zajednicu evropskih naroda ali da ona ne može biti arbitar u odnosima između država.
Govoreći o odgovornosti političkih elita, Anita Mitić je rekla da generacije političara na ovim prostorima ne shvataju šta je politička odgovornost i ne znaju šta je odgovornost za izgovorenu reč. “Vrednosti se prodaju za političke poene i žrtvuju se evropske vrednosti zarad dobijanja političkih poena kod glasača”, zaključila je Mitić. U takvom sistemu vrednosti teško je da mladi pronađu motivaciju za aktivno učestvovanje u procesima važnim za naše društvo i baš zato treba naglasiti značaj učestvovanja 150 mladih volontera u kampanji #REKOM2017 koji iako nemaju neposredna sećanja na rat, smatraju ovu temu važnom i žele da daju doprinos regionalnoj saradnji. “Bez rešenja bazičnih pitanja, ne možemo govoriti o povezivanju mladih”, smatra Mitić.
Tribina je završena zaključkom da pitanje ratova na prostoru bivše Jugoslavije ne sme biti predmet vrednosnog suda i emotivne manipulacije, već da mora biti zasnovano na utvrđenim činjenicama.
