Verujući da umetnost ima moć da podstakne introspekciju, da otvori prostor za izražavanje pijeteta prema žrtvama, da inicira preispitivanje odgovornosti zarad budućnosti i podstakne suočavanje sa zločinom, pozivamo umetnike/ce da svojim rešenjima učestvuju u kreiranju prostora, odnosno u procesu zamišljanja tog prostora. Ideja konkursa je stvaranje spomeničkih incijativa koje svedoče o neophodnosti pamćenja koje nije bazirano isključivo na poklapanju etničke pripadnosti žrtava i mesta na kojima se one pamte. Ukazivanjem na političko-ideološki okvir i režim koji je do zločina doveo, sećanje na žrtve srebreničkog genocida moći će da živi u Srbiji kao trajni zalog miru u našem regionu.
Rešenje može biti realistično u smislu njegove izrade u sadašnjosti, ali može biti i u današnjim okolnostima neostvariv poduhvat, odnosno ideal kome će se težiti, a koji služi kao pokretačka sila daljih napora koji se ulažu u pamćenje žrtava genocida.
Zašto Srebrenica?
U Srbiji, u razgovorima o suočavanju sa prošlošću posebno mesto zauzima pitanje priznanja genocida u Srebrenici i izražavanje pijeteta prema žrtvama ovog zločina. Odnos prema činjenici da je Srbija prva država koja je proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o genocidu, kao i za nesprečavanje ovog zločina, suštinski definiše pozicije svih političkih aktera. Srebrenica i sve činjenice u vezi sa genocidom predstavljaju ključnu tačku artikulisanja društvenih vrednosti, odn. individualne i institucionalne (ne)sposobnosti uspostavljanja empatije, ali i prihvatanja odgovornosti za način na koji se zločin pamti i stvara osnov za nova povezivanja.
Pozivamo vizuelne umetnike i umetnice sa teritorije Republike Srbije, ili umetničke kolektive u kojima je makar jedan član iz Srbije, da nam pošalju svoje rešenje spomenika koji će odgovoriti na temu “Praznina”. Naziv ukazuje na prazninu koja ostaje nakon svakog izostanka reakcije na negiranje i umanjivanje boli “drugog”, ali sa druge strane simbolizuje prostor koji možemo ispuniti pijetetom bez ijednog “ali”, jer se kroz empatiju prepoznajemo i priznajemo.
Kandidati/kinje i timovi mogu aplicirati sa umetničkim delima (idejnim ili postojećim) izvedenim u različitim medijima (slika, fotografija, skulptura, prostorna instalacija, arhitektonska intervencija, i u zatvorenom i u otvorenom prostoru) koja:
– predstavljaju različite mogućnosti umetničkog izraza u okviru komemorativnih praksi i spomeničke kulture
– ispituju granice i okvire umetničkog delovanja u prostoru
– promišljaju jezik i grade njegova nova značenja kroz analize: savremenog društvenog, političkog ili kulturnog konteksta; načina memorijalizacije; promena ličnih sećanja i kolektivnog pamćenja.
Pobednički rad, kao i radovi nagrađeni drugom i trećom nagradom biće predstavljeni na događaju koji će biti organizovan u Endžio Habu u Beogradu.
Prijava treba da sadrži:
- Kratak autorski tekst o nastanku rada, tj. ideje za njegovu realizaciju
- Precizan opis tehnika koje se koriste u produkciji rada – ukoliko autor dostavlja projektnu ideju
- Finansijski opis rada koji podrazumeva sve detalje vezane za produkciju i željenu realizaciju rada
- Profesionalnu biografiju autora ili grupe autora (udruženja) koje konkuriše.
Napomena: Autor treba da bude dostupan za razgovor sa žirijem i koordinatorom projekta.
Prijave se šalju mejlom na [email protected], a rok je 12.12.2022. Nekompletne i nepravovremeno pristigle prijave neće biti razmatrane.
Radove odabranih umetnika/ca pregledaće stručni žiri koji čine Bojan Hadžihalilović, Vladimir Miladinović i Olga Manojlović Pintar, koji će i dodeliti tri nagrade odabranim autorima, i to u iznosu od 3.500, 1.250 i 750 evra bruto. Rezultati konkursa biće objavljeni najkasnije do 23. decembra 2022.
Genocid u Srebrenici, utvrđen presudama domaćih i međunarodnih sudova i potkrepljen obiljem dokaza, centralno je mesto osporavanja zločina iz ratova devedesetih. To osporavanje kreće se od potpunog negiranja, preko preispitivanja broja i identiteta žrtava, do dovođenja u pitanje same klasifikacije i legitimnosti presuda. Na ovom linku se nalazi dokument sa resursima (presude, publikacije, svedočenja, inicijative, sajtovi, itd. ) koji umetnicima/cama može olakšati proces upoznavanja sa činjenicama koje se tiču kontekstualizacije i samog izvršenja genocida.
Projekat zajednički realizuju Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija, Forum ZFD Srbija i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
Projekat “Zagovaranje, artivizam, obrazovanje – nema mesta poricanju genocida u Srebrenici” je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke. Nemačka podržava napore u uspostavljanju participativne kulture sećanja, regionalne saradnje i pomirenja u regionu Zapadnog Balkana.
