Stanje ljudskih prava u Srbiji tokom 2017. godine obeležila je nekažnjivost zločina koji su kao takvi propisani međunarodni pravom. Osim toga, ističe se da je konstantno nipodaštavanje aktivista koji se bave suočavanjem sa prošlošću i nezavisnih medija od strane državnih zvanička i medija koji su bliski vlastima, doprinelo kreiranju toksične atmosfere.
U delu koji se odnosi na Srbiju, prilikom ocene stanja u vezi sa braniteljima i braniteljkama ljudskih prava, u izveštaju se pominje napad na aktiviste i aktivistkinje Inicijative koji se dogodio u Beški na promociji knjige osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina.
U izveštaju je istaknuta i zabrana ulaska na teritoriju Srbije bivšoj predsednici Kosova Atifeti Jahjagi u junu, kada je na Festivalu Mirëdita, dobar dan trebalo da govori o žrtvama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Kroz ova dva primera jasno je na čemu Srbija treba više da poradi i sa kakvim tradicijama bi trebalo da raskrsti zarad dobrosusedskih odnosa i odgovornog odnosa prema sopstvenoj ratnoj prošlosti.
Prethodnu godinu u Srbiji obeležili su veliki protesti protiv izborne krađe i medijske pristrastnosti nakon predsedničkih izbora na kojima je pobedio kandidat vladajuće stranke. U izveštaju još stoji i da su bivši vojni zapovednici po povratku u Srbiju, odsluživši kazne koje su im izrečene pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, postavljeni na visoke javne funkcije.
Slučaj koji se takođe pominje kao veoma problematičan, je slučaj izručenja kurdskog aktiviste Dževdeta Ajaza (Cevdet Ayaz) Turskoj, uprkos odluci Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija kojom se preporučuje da se Srbija uzdrži od izručenja.
Izveštaj i preporuke AI su u potpunoj saglasnosti sa upozorenjima domaćih organizacija za ljudska prava. Vlada Srbije mora uzeti za ozbiljno navode u izveštaju i preduzeti sve neophodne mere da se ovi slučajevi ne ponove, kao i da se primene afirmativne mere koje bi dovele do poboljšanja stanja ljudskih prava.
O stanju u ostalim oblastima pročitajte više ovde.
