Na panelu su govorili predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović, advokat Relja Radović i portparolka Memorijalnog centra Srebrenica Almasa Salihović. Razgovor je moderirao programski koordinator YIHR, Vanja Đurđić. Prisutnima se obratila i aktivistkinja Mila Pajić, jedna od pet aktivistkinja YIHR kojima danima stižu pretnje i uvrede zbog videa u kome su podržale usvajanje predloga rezolucije o genocidu u Srebrenci u Generalnoj skupštini UN-a. Nakon panela prisutnima se obratila programska direktorka YIHR Sofija Todorović koja je najavila da će YIHR do petka 26. aprila poslati pismo mladih iz Srbije predsedniku Generalne skupštine UN-a kao još jedan vid podrške usvajanju rezolucije.
Almasa Salihović izjavila je da je usvajanje rezolucije važno zbog budućih generacija, koje jednom za svagda mogu raskinuti sa ideologijom koja je dovela do svih ratnih zločina, pa i genocida u Srebrenici. Kako je istakla potparolka Memorjalnog centra Srebrenica, značaj rezolucije se ogleda u njenom globalnom karakteru dok je rezolucija najvažnija za sam region. Da bi, prema rečima Salihović priče žrtava zaživele i posle nas, Memorijalni centar Srebrenica prikuplja i dokumentuje priče i predmete koje su sačuvale porodice žrtava i svoje aktivnosti poput izložbi, poseta i izveštaja publikuje javno.
Pavle Grbović je rekao da kada se često govori u Srbiji o Srebrenici govori se kao da „se desila poplava, a ne genocid što je izvršeno”. Predsednik PSG istakao je da ipak ne treba precenjivati realan domašaj ove rezolucije jer „žrtve niko neće vratiti, a ni pravdu ni mir neće doneti rezolucija.” Međutim, Grbović je ukazao da mir moraju doneti institucije, društvo i političke elite, pri čemu rezolucija donosi moralnu satisfakciju žrtvama genocida.
Grbović se osvrnuo i na to da je prošlo 14 godina od usvajanja Deklaracije Narodne skupštine Srbije iz 2010. godine. „Sama činjenica što se ne pominje eksplicitno reč genocid u Deklaraciji ne znači da se zločin tako ne kvalifikuje jer se tekst poziva na presudu Međunarodnog suda pravde (MSP). Radilo se o jezičkim konstrukcijama da se izbegne reč genocid što je besmisleno“, prokomentarisao je Grbović. Predsednik PSG dodao je da „ako se sutra usvoji nova Deklaracija koja kaže genocid, a onda za sve nas kažu da smo izdajnici jer govorimo ovde, onda to ništa ne znači. Potrebna je suštinska promena”.
Advokat Relja Radović se u više navrata osvrnuo na pravne apsekte i ustanovljene činjenice o genocidu u Srebrenici. Govorio je o predmetima pred dva međunarodna suda – Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i MSP. Radović je podsetio da je ovaj sud „utvrdio da je genocid počinjen u Srebrenici, da Srbija nije odgovorna za izvršenje genocida, ali jeste zbog toga što nije sprečila genocid.”
Advokat Radović istakao je da rezolucija Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici nije pravno obavezujuća ali da presude Međunarodnog suda pravde imaju pravne posledice. U tom smislu, Radović je rekao da se „od Srbije se ne traži da prizna genocid, već da ga ne poriče. Ovde se ne radi o tome da li se nekome sviđa ili ne korišćenje reči genocid. Ovde se radi o poštovanju vladavine prava u međunarodnoj zajednici i koliko Srbija tome doprinosi”, zaključio je Relja Radović.
Na pitanje da li se poricanje genocida smanjilo u BiH nakon izmena krivičnog zakonika iz 2021. godine, Almasa Salihović je istakla da izveštaji o poricanju Memorijalnog centra pokazuju da se poricanje u javnom prostoru smanjilo, ali kad se pokrenula ova tema opet se vratio obim poricanja. „Niko nije procesuiran u BiH posle donošenja zakona koji zabranjuje negiranje. Bilo je prijava protiv odreženih osoba, ali je to pitanje za tužilaštvo”, dodala je Salihović.
Potparolka Memorjialnog centra komentarišući najavu Milorada Dodika da će doći u Srebrenicu na dan usvajanja rezolucije u GS UN-a, istakla je da je „dovoljna jedna usijana glava da bi masa krenula za time.” Ona je ocenila da takve najave izazivaju strah unutar zajednice preživelih. Pavle Grobivć je rekao da najava vlasti u Srbiji da se istog dana istaknu javno zastave Srbije predstavlja puki „simbolizam bez simbolike” što se lako može pretvoriti u „istragu ko nije istakao zastavu i zašto.”
Aktivistkinja Mila Pajić govoreći o video snimku YIHR u kome je podržavala rezoluciju GS UN, navela je da su aktivistkinje svesno stupile u to, znajući da će imati neke posledice, ali da veruje da naše društvo i dalje ima potencijala za razvoj, kao i da „pretnje i komentari nisu stigle od pojedinaca koje zaista to misle nego od jednog društva kojim rukovodi mašinerija koja ima specifične ciljeve”. Govoreći o potrebi za dijalogom u društvu, navela je da „mi možemo i da pričamo o ratu, a ono što se desilo u Srebrenici utvrđeno je presudama, pa možemo da se edukujemo u tom razgovoru”.
Na kraju panela, programska direktorka YIHR Sofija Todorović istakla je da je Srbija propustila šansu da o značaju rezolucije razgovara kao o osnovi za mir. Todorovićeva je podsetila na to da su zbog pretnji prema pet aktivisktinja YIHR podnete prijave kao i da je obaveza predstvnika vlasti da sve pretnje osudi. Zbog poricanja genocida od strane vlasti u Srbiji i kampanje pred UN, YIHR će do petka ove nedelje poslati pismo mladih iz Srbije predsedniku GS UN kako bi se čuo drugi glas iz naše zemlje.
