Pišemo Vam kao mladi aktivisti_kinje organizacije Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) iz Srbije, ali pre svega kao mladi ljudi zabrinuti za budućnost Srbije i Zapadnog Balkana, kako bi izrazili podršku nacrtu Rezolucije Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici 1995. godine kao i da pružimo objašnjenje zašto je ova Rezolucija značajna za budućnost naše zemlje.
U poslednjih nekoliko godina demokratija u našoj zemlji nazaduje, a mnoge ugledne organizacije je opisuju kao hibridni režim. Mladi koji se usude da kritički progovore o vladinoj politici su izloženi kampanjama mržnje i SLAPP tužbama, i često su na meti javnosti i zvaničnika. Ipak, odlučili smo se da ne ćutimo dok nam je mirna budućnost, koju sigurno zaslužujemo, ugrožena. U ime brojnih mladih ljudi u Srbiji i građanki i građana koji se duboko boje progovoriti zbog atmosfere koja je stvorena u našem društvu, a koja je podstaknuta neodgovornom kampanjom protiv rezolucije o Srebrenici, i koju vode najviši predstavnici države Srbije, smatramo da je naša ljudska dužnost da kažemo: “Ne u naše ime”.
Uprkos dezinformacijama i zloupotrebi teksta nacrta rezolucije o genocidu u Srebrenici, usvajanje ovog dokumenta smatramo ključnim korakom u procesu suočavanja s prošlošću. Priznanje masovnih zločina ima ključnu ulogu u uspostavljanju mehanizama prevencije i smatra se osnovom za izgradnju bolje budućnosti u postkonfliktnim društvima.
Svedoci smo upravo suprotnog. Nebrojeno je primera negiranja pravno utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici od strane državnih zvaničnika Srbije, čime se podstiče mržnja i otvaraju rane koje treba zalečiti.
Poslednjih pet godina u Srbiji je u toku velika i organizovana akcija oslikavanja zidova, javnih ustanova i zgrada s imenom i likom Ratka Mladića u gotovo svim gradovima u Srbiji. Mladić je bio na čelu Vojske Republike Srpske tokom rata u BiH i osuđen je za zločine protiv čovečnosti u nekoliko opština u BiH, uključujući genocid u i oko Srebrenice. Iako smo lokalnim vlastima prijavili uklanjanje takvih grafita i murala, ništa nije preduzeto da se oni uklone. Vlasti su ćutale, a neki od najistaknutijih državnih zvaničnika otvoreno su izjavili da u tome ne vide ništa loše.
Takođe, želimo istaći značaj pravnog procesa koji je pokrenut pred Međunarodnim sudom pravde (MSP), a koji se tiče genocida u Srebrenici. Presudom MSP-a iz 2007. Srbija je kao država proglašena odgovornom za kršenje konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida jer nije sprečila genocid.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 2010. deklaraciju o osudi zločina počinjenih u Srebrenici kako su definisani u presudi MSP-a, ali bez spominjanja pojma „genocid”. Međutim, zvaničnici Srbije i dalje krše ovu deklaraciju.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) i domaći sudovi u Bosni i Hercegovini osudili su više od 50 osoba za njihovu ulogu u genocidu u Srebrenici. Ad hoc sudovi UN-a, odnosno MKTJ i njegov pravni naslednik, Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove (MRMKS), su u 15 slučajeva utvrdili i dokazali da je u Srebrenici zaista počinjen genocid.
Za razliku od međunarodnih tribunala UN-a i domaćih sudova u Bosni i Hercegovini, pred Posebnim odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu nisu vođena suđenja za genocid u Srebrenici. Srbija i dalje krši Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida jer Tužilaštvo za ratne zločine ne procesuira ratne zločince i ne podiže optužnice za zločine protiv čovečnosti i genocid u slučaju Srebrenice.
To nas je dovelo do uverenja da u Srbiji postoji kultura nekažnjivosti, što dodatno potkrepljuju brojni izveštaji međunarodnih i domaćih institucija i organizacija, što je posebno istaknuto u izveštaju komesarke za ljudska prava Saveta Evrope Dunje Mijatović za 2023. godinu.
Štaviše, najviši državni zvaničnici Srbije kontinuirano veličaju osuđene ratne zločince koji su osuđeni za masovna kršenja ljudskih prava. Ove prakse ugrožavaju proces izgradnje mira u regionu, ne ostavljajući prostora za iskren i odgovoran politički dijalog o prošlosti. Skoro tri decenije nakon genocida u Srebrenici, oni koji su proglašeni odgovornim za ovaj zločin su u javnosti od strane najviših državnih predstavnika slavljeni kao heroji.
Osim toga, nema pokušaja vlade Srbije da dostojanstveno oda počast žrtvama genocida u Srbiji. Pravni okvir u Srbiji ne dopušta podizanje spomenika žrtvama genocida u Srebrenici i zvanične komemoracije ili memorijalne prakse kojima bi se odala počast žrtvama.
Takođe, komemoracije koje svake godine organizuju nevladine organizacije u Srbiji, a koje su posvećene žrtvama i porodicama preživelih genocida, često su na meti napada ekstremističkih grupa i pod pretnjom policijskih zabrana. YIHR od 2005. godine aktivno poziva vlasti u Srbiji da 11. jul proglase Danom sećanja na Srebrenicu. Zato mi, mladi iz Srbije, tražimo promene u tom pogledu, a Rezolucija Generalne skupštine UN-a je jedno pozitivno sredstvo ka tom cilju..
Svaki dan u proteklih mesec dana svedoci smo konstantnih pokušaja da se ono što se dogodilo u Srebrenici negira kao čin genocida i blokira usvajanje Rezolucije u Generalnoj skupštini UN-a, prikazujući Rezoluciju kao nešto užasno za srpski narod. Najviši srpski državni zvaničnici i institucije su predvodnici tih pokušaja.
S druge strane, grupa najuglednijih nevladinih organizacija iz Srbije, među kojima je i YIHR, oglasila se saopštenjem u kojem podržava donošenje Rezolucije Generalne skupštine UN-a o genocidu u Srebrenici. Ipak, te organizacije se suočavaju s brojnim uvredama, pa čak i pretnjama koje se javno iznose. To jasno pokazuje da narativi o negiranju genocida, koje državni zvaničnici održavaju, oblikuju javno mnjenje; krajnje je vreme da se stane na kraj kulturi negiranja koja regiju drži zarobljenom u prošlosti.
Verujemo da je Rezolucija Generalne skupštine UN-a o genocidu u Srebrenici važna jer neće samo dovesti do priznanja žrtava i odavanja poštovanja prema njima, već će biti korisna i za društvo u Srbiji jer će poslužiti kao dobra polazna tačka za društveni dijalog o odgovornosti Republike Srbije za genocid, kao i za osiguranje dostojanstvenog mesta žrtvama u javnoj sferi.
Poštovani predsedniče,
Pozivamo Vašu Ekselenciju da ne dopusti negiranje pravno utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici kao i zloupotrebu žrtava u političke svrhe na zasedanju Generalne skupštine UN-a na kojem će tema biti Rezolucija o genocidu u Srebrenici. Nadamo se da će usvojeni tekst Rezolucije pokrenuti preko potreban dijalog u našem društvu i stvoriti atmosfetu u kojoj će žrtve genocida naći mesto poštovanja i dostojanstva u javnom diskursu Srbije. YIHR čvrsto stoji uz Rezoluciju kao jemstvo mira.
Molimo Vas, gospodine predsedniče, primite izraze našeg dubokog poštovanja.
Tekst pisma na engleskom možete pročitati ovde.
