“Naš zadatak je uvek bio da spajamo ljude u teškim vremenima i da stvaramo prostor za solidarnost. U ovom regionu ne postoji porodica koja ne nosi traumu nepreboljivog gubitka”, rekla je Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, prilikom otvaranja festivala. Takođe, ona je podsetila da je ovaj region povezan neraskidivim vezama, i da je zato danas, više nego ikada, važno da stojimo rame uz rame.
“Ovaj festival započeo je kao prostor za saradnju i diskusiju između dva društva sa teškom prošlošću, u nimalo pozitivnom političkom trenutku. Veoma smo zahvalni što ste danas sa nama, zahvaljujemo se takođe i donatorima koji su omogućili organizaciju ovog festivala“, izjavio je Kuštrim Koljići, direktor organizacije Integra, koja je domaćin festivala u Prištini.
Festival je otvoren projekcijom filma “Leto kada sam naučila da letim” Radivoja Andrića, film o dvanaestogodišnjoj Sofiji koja provodi letnji raspust na Hvaru, gde uprkos svojoj želji da ga provede na kampovanju, ipak dobija leto svojih snova, ispunjeno novim prijateljstvima, avanturama i ljubavlju.
Nakon završetka filma, na inicijativu građana i građanki Prištine, posetioci festivala su pozvani da se pridruže akciji ispred Narodnog pozorišta Kosova, gde su zapalili sveće u znak solidarnosti i sećanja na stradale u zločinu koja se dogodio u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu.
U celosti prenosimo govor programske direktorke Inicijative mladih za ljudska prava, Sofije Todorović:
„Naš zadatak je uvek bio da spajamo ljude u teškim vremenima i da stvaramo prostor za solidarnost. U ovom regionu ne postoji porodica koja ne nosi traumu nepreboljenog gubitka. Kroz bol se nekad možemo videti jasnije, jer tuga ima snagu i da približi ljude. Jučerašnja tragedija nas je sve naterala da se duboko zagledemo u sebe i da prigrlimo još cvršće sve ono što nam je vredno, uz iskreno saosećanje sa onima koji su pogođeni stravičnim činom nasilja koji se dogodio po prvi put u regionu, u Beogradu. Ovaj region je povezan neraskidivim vezama zato danas, više nego ikada moramo stajati rame uz rame. Nekada možemo objasniti kako je do zločina došlo, a nekada tragediju ne možemo razumeti. Ono što možemo jeste da uradimo sve što je u našoj moći da se nasilje više nikada ne ponovi. To možemo postići kontinuiranim radom na suzbijanju uzroka nasilja i pozivanjem institucija na odgovornost. Iskoristite ovaj festivala da se zagledate u sebe, da se pitate, da pitate i da otkrijete šta je ono što svako od vas može da uradi kako bismo podstakli ljudskost, nežnost i empatiju i onda kada nas okolnosti navode na drugi put . Hvala vam što ste tu, sa nama.”
