Sve do poslednje decenije 20. veka i ratova u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi, zločini seksualnog nasilja počinjenog u ratnim sukobima uglavnom su ostajali neprocesuirani ili ignorisani. Iako je još Haška konvencija iz 1907. seksualno nasilje stavila van zakona, Međunarodni vojni sud u Nirnbergu nije izričito krivično gonio za seksualno nasilje, a Sud u Tokiju je ignorisao porobljavanje ,,žena za utehu” od strane japanske vojske.
Prelepa priroda zapadne Srbije postala je, opravdano, u jednom trenutku simbol prirode u Srbiji. Brdovit teren obgrljen rekama, posmatra nas svojim jezerskim očima. Tara, Zlatibor, Drina, jezero Perućac i sve ostale zelene lepote tog kraja. Čak i oni koji nisu udisali ovaj zapadni vazduh, sigurno su o njemu pročitali koju zanimljivost u turističkim brošurama. Ipak, postoje i one neispričane priče koje krije zapadna Srbija, priče do kojih teško dolazimo, priče za koje neko ne želi da budu ispričane, one koje nisu tako zelene.
Suočavanje sa prošlošću i zločinima je jedan kompleksan i zahtevan proces, koji iziskuje trud i napor na koji mnogi još nisu spremni. Suočiti se sa realnošću i prihvatiti činjenicu da su pripadnici tvog naroda počinili strašne zločine nad susednim narodima predstavlja jedan važan korak u procesu pomirenja i mira na ovim prostorima. Svaki korak, ma koliko bio mali, podjednako je važan i neophodan, a percepcija mladih je posebno značajna. Na jedan takav korak odlučili su se mladi iz Srbije kada su posetili 13. maj, naselje u okviru Batajnice, prigradskog naselja Beograda.
Preko čina silovanja žena obnavlja se patrijarhalna superiornost muškog roda i narušava integritet i “teritorija” neprijatelja u ratu. – Lepa Mlađenović
Mobilnost mladih sa prostora bivše Jugoslavije, njihovo međusobno upoznavanje i razmena iskustava, kao i zajednički razgovor o ratnoj prošlosti 1990-ih, pokazali su se kao dobar mehanizam u procesu pomirenja na ovim prostorima, saglasne su predstavnice organizacija civilnog društva iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
