Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se svakog 10. decembra, na dan kada je usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Taj dan je prilika da se osvrnemo i podsetimo na neotuđiva prava svakog ljudskog bića i da ovaj dokument uporedimo sa našom svakodnevicom.
Koliko ti je poznato da se rat devedesetih dešavao i na prostoru Srbije? Organizovani su logori po kojima su Bošnjaci preživljavali svakodnevna mučenja, a pronađene su i masovne grobnice sa telima kosovskih Albanaca i Bošnjaka, sakrivene po Srbiji, jer kako je rekao Slobodan Milošević: “Nema tela, nema dokaza”.
Prelepa priroda zapadne Srbije postala je, opravdano, u jednom trenutku simbol prirode u Srbiji. Brdovit teren obgrljen rekama, posmatra nas svojim jezerskim očima. Tara, Zlatibor, Drina, jezero Perućac i sve ostale zelene lepote tog kraja. Čak i oni koji nisu udisali ovaj zapadni vazduh, sigurno su o njemu pročitali koju zanimljivost u turističkim brošurama. Ipak, postoje i one neispričane priče koje krije zapadna Srbija, priče do kojih teško dolazimo, priče za koje neko ne želi da budu ispričane, one koje nisu tako zelene.
Suočavanje sa prošlošću i zločinima je jedan kompleksan i zahtevan proces, koji iziskuje trud i napor na koji mnogi još nisu spremni. Suočiti se sa realnošću i prihvatiti činjenicu da su pripadnici tvog naroda počinili strašne zločine nad susednim narodima predstavlja jedan važan korak u procesu pomirenja i mira na ovim prostorima. Svaki korak, ma koliko bio mali, podjednako je važan i neophodan, a percepcija mladih je posebno značajna. Na jedan takav korak odlučili su se mladi iz Srbije kada su posetili 13. maj, naselje u okviru Batajnice, prigradskog naselja Beograda.
Preko čina silovanja žena obnavlja se patrijarhalna superiornost muškog roda i narušava integritet i “teritorija” neprijatelja u ratu. – Lepa Mlađenović
