Svakog 25. novembra počinje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Iako je izraz „nad“ već odavno u upotrebi, radije koristim reč „prema“, jer mi ona, ponekad možda iluzorno, stvara sliku ravnopravnosti. Biram da verujem da se iz nasilja može izaći i da je društvo spremno da odbaci stege nametnutih patrijarhalnih vrednosti i iskorači ka ravnopravnosti svih članova i članica ovog društva.
Prelepa priroda zapadne Srbije postala je, opravdano, u jednom trenutku simbol prirode u Srbiji. Brdovit teren obgrljen rekama, posmatra nas svojim jezerskim očima. Tara, Zlatibor, Drina, jezero Perućac i sve ostale zelene lepote tog kraja. Čak i oni koji nisu udisali ovaj zapadni vazduh, sigurno su o njemu pročitali koju zanimljivost u turističkim brošurama. Ipak, postoje i one neispričane priče koje krije zapadna Srbija, priče do kojih teško dolazimo, priče za koje neko ne želi da budu ispričane, one koje nisu tako zelene.
Suočavanje sa prošlošću i zločinima je jedan kompleksan i zahtevan proces, koji iziskuje trud i napor na koji mnogi još nisu spremni. Suočiti se sa realnošću i prihvatiti činjenicu da su pripadnici tvog naroda počinili strašne zločine nad susednim narodima predstavlja jedan važan korak u procesu pomirenja i mira na ovim prostorima. Svaki korak, ma koliko bio mali, podjednako je važan i neophodan, a percepcija mladih je posebno značajna. Na jedan takav korak odlučili su se mladi iz Srbije kada su posetili 13. maj, naselje u okviru Batajnice, prigradskog naselja Beograda.
Preko čina silovanja žena obnavlja se patrijarhalna superiornost muškog roda i narušava integritet i “teritorija” neprijatelja u ratu. – Lepa Mlađenović
Mobilnost mladih sa prostora bivše Jugoslavije, njihovo međusobno upoznavanje i razmena iskustava, kao i zajednički razgovor o ratnoj prošlosti 1990-ih, pokazali su se kao dobar mehanizam u procesu pomirenja na ovim prostorima, saglasne su predstavnice organizacija civilnog društva iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
