Na Međunarodni dan učitelja neophodno je naglasiti značaj obrazovanja i ulogu učitelja i profesora koju oni imaju u našim životima. Imaju veoma bitnu ulogu i u obrazovanju mladih o miru i empatiji, ali šta ako ti isti učitelji i profesori rade u lošim uslovima, u društvu koje podstiče nasleđene podele. Šta od njih možemo da očekujemo?
Danas je 27. februar i čekate da krene voz. Znate gde ste krenuli, javili ste porodici ili prijateljima da putujete, možda su vas i ispratili. Neko vas možda čeka na stanici ka kojoj ste se zaputili. Znate da je put dug i zamoran, ali takođe znate da ćete stići na vaše krajnje odredište.
Koja je cena laži? U seriji Černobilj, Valerij Aleksejevič Legasov postavlja ovo pitanje sebi i čitavom Sovjetskom Savezu. On ovo pitanje postavlja tvrdom socijalističkom rukovodstvu SSSR-a, narodu koji je toliko navikao na laži, mitove i bajkovite priče da više ne razlikuje san i javu, on ovo pitanje postavlja državi koja broji svoje poslednje dane. Jedna takva država na Balkanu brojala je svoje poslednje dane 1999. godine, a da toga nije ni bila svesna. Država koja je lagala samu sebe, koja je lagala svoj narod, koja je taj isti narod vodila i gurala u samoubilačke ratove, a onda cinično tvrdila da nikada u tim ratovima nije učestvovala. Država koja je bila opijena mitovima, država koja je na najviši pijedestal svojih vrednosti stavila golu silu, represiju, zločin i nasilje nad slabijima.
Petrovo Selo i operacija “Hladnjača’’ balkanska je Pandorina kutija. U frakciji istorije gde skrivanje tela znači skrivanje zločina, gde je telo svedeno na dokaz o surovosti, gde se hladnjače bacaju u dubine jezera i olupine pale zarad političkog interesa… tamo je muk, i tama i zaborav, tamo gde je jedini dokaz dunavski vetar; tamo je Tekija i tamo je i dalje mesto zločina – neobeležena masovna grobnica kosovskih Albanaca čija je nesrećna sudbina svedena na nekoliko slova na zvaničnom dokumentu – Dubina II.
Razmena kuća – reči koje su devedesetih, za vreme Slobodana Miloševića, bile sinonim za diskriminaciju, deportaciju, progon. Ljudi se na pomen Vojvodine mahom sete prostranih ravničarskih pejzaža, barem oni koji nisu bili prisilno naterani da ih napuste. Kod njih će sintagma „razmena kuća” pre prizvati osećaj teskobe, straha i besa. Šablon za proterivanje hrvatskog stanovništva sa teritorije Vojvodine bio je razrađeni sistem Vojislava Šešelja, a zahvaljujući članovima Srpske radikalne stranke bio je i vrlo efikasan. Hiljade pripadnika nesrpskog stanovništva pod prisilom odlaze iz ovih krajeva preko noći.
