Svakog 25. novembra počinje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Iako je izraz „nad“ već odavno u upotrebi, radije koristim reč „prema“, jer mi ona, ponekad možda iluzorno, stvara sliku ravnopravnosti. Biram da verujem da se iz nasilja može izaći i da je društvo spremno da odbaci stege nametnutih patrijarhalnih vrednosti i iskorači ka ravnopravnosti svih članova i članica ovog društva.
Dugo nisam bila Prištini, predugo. I stalno odlažem taj put, čas nemam para, nikada nema vremena, moram da učim i tako u nedogled. Zaboravila sam šta znači spakovati kofer u petak i otići u Prištnu za vikend, pa tek u ponedeljak razmišljati o posledicama. A istina je da nisam imala dovoljno hrabrosti da odem. Svesno zbog svih već rečenih stvari. Nesvesno zbog straha da to nije Priština u koju sam uvek išla. Mislila sam da su se stvari promenile i da sam se ja promenila.
Taman što smo u kombi spakovali vodu, transparente i sve đakonije koje će nam sutradan biti neophodne, dok okruženi sa preko pet hiljada policajaca i duplo više huligana budemo šetali tih 970 koraka, portali su počeli da objavljuju nezvanične informacije da je Prajd ponovo zabranjen.
