Svakog 25. novembra počinje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Iako je izraz „nad“ već odavno u upotrebi, radije koristim reč „prema“, jer mi ona, ponekad možda iluzorno, stvara sliku ravnopravnosti. Biram da verujem da se iz nasilja može izaći i da je društvo spremno da odbaci stege nametnutih patrijarhalnih vrednosti i iskorači ka ravnopravnosti svih članova i članica ovog društva.
Pravo na pristup informacijama od javnog značaja u svojoj suštini podrazumeva da svaki građanin može od institucija (organa javne vlasti) tražiti informacije koje su u njihovom posedu.
Poštovani gospodine Fajgelj, poštovana Treća Srbijo, Obraćam vam se sa „poštovani“ samo zbog vaspitanja i pristojnosti, iako ne poštujem ni vas, niti bilo šta što vi predstavljate. Vrednosti i stvari koje vi predstavljate, o kojima vi govorite, stvari su protiv kojih se skoro 10 godina borim svakodnevno. Sve vaše ideje vuku nas nazad i zatvaraju naše društvo koje ne zaslužuje da živi u izolaciji i van svih tokova.
Ok. Ovaj tekst ima za cilj da da zadovolji nekoliko potreba. Za početak, moju potrebu da izrazim veliku zahvalnosti (ne i dovoljnu) Inicijativi mladih za ljudska prava, koja me je pozvala da budem jedan od učesnika visiting programa u Prištini. Da nije bilo ovog putovanja verovatnoća da ikada posetim Prištinu, se, nažalost, svodila na nivo statističke greške.
Da li ste ikada došli u situaciju da se upustite u nešto neizvesno i ludo, uprkos protivljenju vaših bližnjih, želeći žarko da im stavite do znanja da greše? Ja jesam. Mnogo puta. Možda je za to kriv moj inat i moja nestalna priroda, ali sam jako srećna što me je taj inat vodio jer u suprotnom nikad ne bih imala priliku da posetim Kosovo.
