Tolerancija – reč koja se često koristi kao neka vrsta moralnog ideala, kao vrednost koju treba da negujemo. Ali šta zaista znači kada kažemo „tolerancija“? Da li iko od nas stvarno želi da bude tolerisan? Zamislite da vam neko kaže: „Ja te tolerišem“, teško da osećate prihvatanje, poštovanje ili vrednovanje. Tolerancija nije znak da nas neko zaista vidi, već suprotno – ona postavlja granicu, distancu između nas.
Ovih dana, nakon protesta u kojima su učestvovali studenti, reč “omladina” je ukaljana na sve moguće načine. Omladina pije, oni su huligani, oni su besciljni… E sad, ukoliko tome dodamo i ono što se pre toga govorilo o mladima: “imaš 17 godina, šta ti hoćeš”, “ti samo visiš ceo dan na interetu”, “šta zna ta tvoja ekipa sa tvitera, to nije realan svet” – imamo problem. Ta ista omladina će sutra voditi ovu zemlju. A oni su ili prestravljeni da misle drugačije, ili proglašeni huliganima ukoliko iskažu svoj stav.
Mesec mart je svake godine pokazatelj odnosa društva prema važnim događajima iz (nedavne) prošlosti Srbije. Od godišnjice smrti Miloševića, ubistva Đinđića do podsećanja na martovsko nasilje na Kosovu, početak bombardovanja Srbije i 27. marta 1941. godine. Naelektrisana retorika političkih aktera usled predsedničke kampanje donela nam je ne tako prijatno podsećanje kakav je odnos političkih i društvenih delatnika prema ljudskim gubicima u svim ovim događajima, a najviše na primeru obeležavanja sećanja na ljude koji su poginuli tokom 78 dana NATO bombardovanja SRJ. Nekoliko primera pokazuje kako se određeni broj današnjih predsedničkih kandidata odnosi prema žrtvama iz 1999. godine.
Vlast, teritorija i stanovništvo su tradicionalno tri osnovna elementa države. Srbija ima sve elemente državnosti. Međutim, ono što je već godinama sporno je pitanje- kolika je teritorija Srbije? Kome verovati kada dobijamo odgovor na ovo pitanje? Ustav nas laže i nikako ne korespondira stvarnom stanju stvari, a bilo koji pravni akt koji ne prati realnost nije ništa drugo nego mrtvo slovo na papiru.
Kao što znamo, predstojeći predsednički izbori održaće se 2. aprila 2017. godine. To znači da će se drugi krug izbora, pod oborivom pretpostavkom da će ga biti, najverovatnije održati 16. aprila, odnosno za vreme uskršnjih praznika. Kako praznici obuhvataju vikend i tri neradna dana, očekivano je da će određeni broj građana i građanki to vreme iskoristiti da otputuju i odu na odmor van zemlje. To dalje znači da neće biti prisutni tokom potencijalnog drugog izbornog kruga, te da neće moći da glasaju na svom matičnom biračkom mestu. Možda bi valjalo postaviti pitanje zašto baš ovaj datum, ali to ćemo ostaviti drugim tumačima političke klime i izbornih strategija.
