Na predstojećem Svetskom prvenstvu u fudbalu, pod sloganom „Navijaj za komšije!“, Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje gledanje utakmica u kojima će igrati reprezentacija Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Jedinice Jugoslovenske narodne armije (JNA), teritorijalne odbrane tzv. Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i dobrovoljački odredi iz Srbije, takođe pod komandom JNA, započeli su 25. avgusta 1991. godine opsadu Vukovara, koja je trajala 87 dana.
Otpor ratu u BiH bio je pitanje časti. Nije bilo ni lako ni bezbedno suprotstaviti se galopirajućem ludilu podsticanom od institucija, medija i „uglednih“ pojedinaca. To, međutim, nije zaustavilo one najhrabrije. Otpor su pružili građani, organizovani u tek nastale nevladine organizacije, intelektualci i umetnička i kulturna elita Beograda. Otpor se manifestovao kroz ulične akcije, tribine, peticije i građanske proteste.
Organizovanom akcijom državnih organa Srbije sa Kosova je od marta do juna 1999. godine proterano nekoliko stotina hiljada Albanaca, dok ih je više od 10.000 ubijeno. Cilj je proklamovan kroz usta tadaš- njeg potpredsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Šešelja. Albansko stanovništvo trebalo je da nestane sa Kosova. Kao pokriće, izabrano je bombardovanje tadašnje SRJ od strane NATO pakta.
Sve do 1999. godine na teritoriji Srbije nije bilo oružanih sukoba. Srbijanska vlast je tvrdila da Srbija nije u ratu, iako su hiljade mobilisanih mladića bile prisiljene da ratuju u susednim državama. Područje Sandžaka bilo je meta raznih naoružanih formacija, kako iz Srbije i Crne Gore, tako i iz susedne Bosne i Hercegovine. Nad Bošnjacima je sprovođen sistematski teror i zastrašivanje, koje je rezultiralo etničkim čišćenjem i značajnim smanjenjem udela Bošnjaka u ukupnom stanovništvu.
