Akademiju su otvorili Petar Đapić i Vanja Đurđić, projektni asistenti u Inicijativi mladih za ljudska prava, i tom prilikom su istakli važnost jednog ovakvog programa u posebnom kontekstu događaja koji se tiču odnosa sa Kosovom u ovom trenutku. Oni su prvi dan vodili razgovor sa učesnicima i učesnicama o narativima koji su prisutni u javnom prostoru o Kosovu, tako otvarajući prostor za diskusije koje će uslediti u narednim danima. Istog dana, Dragan Popović, doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu, otvorio je temu „kosovskog čvora” i odnosa Srbije prema Kosovu u periodu od 1989. do 1999. godine.
Drugi dan Akademije otvorila je dr Jelena Lončar, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na temu „Mitovi i dominantni narativi o Kosovu u Srbiji”. Učesnici/ce su kroz analizu kosovskog mita i njegovih srednjovekovnih korena diskutovali o tome kako su ti mitovi korišćeni radi realizovanja represivnih politika na Kosovu u savremenom dobu. Učesnici/ce su nastavili razgovor sa Markom Milosavljevićem, istraživačem u Inicijativi mladih za ljudska prava o diskriminatornim praksama koje se sprovode nad Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Drugi dan Akademije zatvoren je diskusijom o statusu Kosova iz perspektive međunarodnog prava, a razgovor je facilitirao advokat Relja Radović.
Treći dan Akademije počeo je sa predavanjem „Politička hronologija (2000-2023) Srbije i Kosova kroz sporazume” dr Stefana Surlića, profesora na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Nakon toga, učesnici/ce su imali priliku da razgovaraju o kosovskom pitanju iz medijske perspektive sa novinarkom Vesnom Radojević iz Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Analiziran je rad tabloida i format senzacionalističkih vesti i posledice koje oni proizvode, posebno u kontekstu svakodnevnih dešavanja na Kosovu. Akademija je nastavljena sa predavanjem „Sve bliža prošlost: politika sećanja u Srbiji na NATO bombardovanje”, dr Filipa Ejdusa sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Tokom predavanja učesnici/ce su imali prilike da se upoznaju bolje sa kulturom sećanja koju država Srbija sprovodi na NATO bombardovanje. Treći dan je završen sa diskusijom u kojoj su učestvovali novinar Idro Seferi i aktivistkinja za ljudska prava Fiona Jelići o tome šta nam Kosovo znači danas i koliko je ono aktuelno u našoj svakodnevnici.
Četvrti dan Akademije smo započeli obilaskom masovne grobnice kod Petrovog Sela, koje je pratilo predavanje istraživačice iz Fonda za humanitarno pravo, Jovane Kolarić, o operaciji skrivanje tela kosovskih Albanaca koju je srpski državni aparat realizovao 1999. godine. Dan je završen prikazivanjem filma „Dubina dva” i razgovorom sa rediteljem filma Ognjenom Glavonićem. Tokom razgovora ukazano je na značaj filmova i umetnosti koje se bave suočavanjem s prošlošću.
Poslednji dan Akademije započeli smo sa predavanjem „Rat na Kosovu kroz perspektivu ratnih zločina, 1998 – 2001” istraživača u Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove, Nemanje Stjepanovića. Učesnici/ce su se upoznali/e sa ciklusima zločinačkih politika koje su dovele do masovnih ratnih zločina na Kosovu, ali i sa problemima sa kojima su se sudovi suočavali u procesuiranju ratnih zločina. Akademija je završena radionicom koju je vodila Jasmina Lazović iz Heartefacta, u okviru koje je vođena diskusija o perspektivama saradnje između Srbije i Kosova.
“Važno je da insistiramo na saradnjama koje postoje, da se trudimo kao pojedinci i odgovorni građani, kroz udruženja i institucije i da ne učestvujemo u populističkim narativima”, rekao je jedan od učesnika Akademije, dodajući da je “strah veliki alat koji se koristi u populističkim narativima koji su prisutni danas u regionu”.
