Program „Korak bliže miru” počeo je predavanjem Simbolika Dana mladosti u socijalističkoj Jugoslaviji, koje se održalo u Beogradu, u Endžio Habu. Predavačica dr Sanja Petrović Todosijević, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, je sa učesnicima/cama razgovarala o okvirima odrastanja dece i mladih u posleratnoj Jugoslaviji, simbolici 25. maja, kao o i emancipatorskim praksama koje se baštine iz vremena Jugoslavije.
„U godinama posle rata država je intenzivno koristila lik dete borca kako bi ga pozicionirala u društvu. Ta eksplicitna slika je trebala da afirmiše dečiju žrtvu, koja je pala kao borac za slobodu, ističući da deca moraju da imaju aktivnu ulogu u procesu izgradnje zemlje. Forsiranje ove slike je bilo neophodno da bi se deca kao društvena grupa emancipovala u odnosu na sve ostale društvene grupe.” rekla je Petrović Todosijević.
Nakon toga, rukovodilac za istraživanje i zagovaranje Inicijative mladih za ljudska prava Marko Milosavljević, razgovarao je sa mladima o predmetu Đukić i zločinu na tuzlanskoj Kapiji.
Drugog dana programa, 25. maja, mladi iz Srbije i BiH položili su cveće na Slanoj banji i Kapiji, kako bi odali počast žrtvama zločina na Kapiji i poslali poruku da osećaju odgovornost da obrazuju druge mlade ljude o zločinu na Kapiji, kako se ovakvi zločini više nikada ne bi ponovili. Nakon polaganja cveća, učesnici i učesnice su posetili Memorijalni centar Kapija, gde su imali su priliku da saznaju više o samom zločinu i razgovaraju sa roditeljima žrtava.
Trećeg dana programa, učesnici i učesnice su u razgovorima sa predstavnicima nevladinih organizacija i institucija saznali na koji način se građani i građanke Tuzle danas bore za bolje društvo. Posetili su udruženje Vive žene, organizaciju osnovanu za vreme rata u Bosni i Hercegovini, koja pruža psihosocijalnu pomoć i podršku osobama koje su doživele traumatska iskustva rata, torture i nasilja, kao i žrtvama porodičnog nasilja.
„Bol je uvek jednaka i ista” istakla je psihoterapeutkinja Aida Mustačević Cipurković, dok je život u BiH opisala kao „život u jednom nepravednom miru”.
Tokom posete omladinskom pokretu Revolt, organizaciji mladih koja radi na podsticanju i ohrabrivanju mladih za učešće u javnom životu BiH, učesnici i učesnice su sa predstavnicima i predstavnicama Revolta razgovarali o lokalnim inicijativama i zagovaračkim praksama koje sprovode u Tuzli.
„Zagovaranjem na lokalu uspeli smo da se izborimo za psihološko savetovalište za mlade, koje je mladima besplatno i dostupno svake srede, dok trenutno radimo na politikama zapošljavanja mladih”, rekla je Almasa Bečić.
Nakon toga, učesnici i učesnice programa imali su priliku da razgovaraju sa gradonačelnikom Tuzle Zijadom Lugavićem o važnosti regionalne saradnje, povezivanju mladih iz Srbije i BiH, kao i o kulturi sećanja.
„Veoma je važno da vi mladi koji ćete graditi budućnost budete obrazovani, da razgovarate, upoznajete se i poštujete različitost”, rekao je Lugavić.
U Tuzlanskom otvorenom centru (TOC) razgovarali smo sa izvršenom direktorkom i aktivistkinjom za LGBTQ+ prava Dinom Bajrektarević o osnaživanju LGBTQ+ zajednice, lokalnim inicijativama TOC-a, njihovom zagovaranju inkluzivne politike, kao i o njihovoj medijskoj vidljivosti.
„Mi smo prva LGBTQ+ organizacija koja ima redovne emisije na javnom servisu. Na lokalnom medijskom servisu Grada Tuzla „RTV-7“ imamo svoju emisiju Tuzlanski otvoreni program koja obrađuje LGBTQ+ teme”, rekla je Bajrektarević.
Program „Korak bliže miru” završen je predstavom „Hoću kući”, ansambla Pozorišta mladih Tuzle. Predstava je rezultat istraživanja teme beskućnika i govori o uslovima u kojima beskućnici žive, o kriminalnom miljeu od prostitucije, trgovine ljudima i prodaje organa, do surovosti u odnosima prema ženama i deci.
Program “Korak bliže miru” organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava Srbije i Inicijativa mladih za ljudska prava Bosne i Hercegovine uz podršku Fridrih Ebert fondacije (Friedrich Ebert Stiftung).
