Prvi dan programa je bio posvećen međusobnom upoznavanju učesnika/ca i predstavljanju ciljeva predstojećeg zajedničkog rada, koji je bio vođen od strane edukatorki Tamare Tomašević i Miroslave Marjanović. One su potom započele razgovor o stereotipima i predrasudama i podstakle su učesnike/ce da već na početku podele lične priče o iskustvima sa diskriminacijom u njihovoj lokalnoj zajednici.
U nastavku programa učesnici/ce su razgovarali o najvažnijim pojmovima koji su vezani za kulturu i proces izgradnje mira. Tokom diskusije sa učesnicima/cama, facilitatorke su istakle razliku između pojmova multikulturalnosti i interkulturalnosti. One su sa učesnicima/cama razjasnile da dok multikulturalnost znači samo postojanje različitih kultura na istom prostoru, interkulturalnost znači i dijalog među tim kulturama, čime se prihvataju različitosti među ljudima kroz dekonstrukciju stereotipa i predrasuda.
Za vreme razgovora učesnici/ce su ocenili da bošnjačka kultura nije dovoljno vidljiva i zastupljena u javnom prostoru, a naročito u školama.
„Manjine treba da imaju pravo na školovanje na svom maternjem jeziku, ali je potrebno da se svi elementi kulture ubace u školske programe”, rekla je jedna od učesnica programa iz Novog Pazara.
Učesnici/ce su se fokusirali i na značajne datume u oblasti ljudskih prava. Podeljeni u više manjih grupa, radili/e su na idejama o kreiranju promena u svojoj lokalnoj zajednici, fokusirajući se na obeležavanje nekog od značajnih datuma u oblasti ljudskih prava.
Tokom programa učesnici/ce su čitali/e poeziju LGBT+ aktiviste Bobana Stojanovića, iz njegove knjige „Ovo je mogla da bude naša dnevna soba”. Kroz analizu pesama, razgovarano je o emocijama, vršnjačkom nasilju i empatiji. Prateći tok razgovora grupe, facilitatorke su nastavile diskusiju o nasilju, pojavi i manifestaciji nasilja u društvu i okolini u kojoj živimo, kao i o društvenoj distanci prema različitim grupama i konceptu „drugog”. Ovaj razgovor nastavljen je i narednog dana, kada su učesnici/ce istakli/e primere koji ilustruju položaj žena, LGBT+ osoba i posebno interseks osoba u društvu i njihovoj lokalnoj zajednici.
Ukazano je i na odgovornost osoba koje predstavljaju obrazovne, političke, verske, zdravstvene, kulturne i sve druge institucije, koje svojim činjenjem ili nečinjenjem, doprinose (p)održavanju postojećih stereotipa i predrasuda. Njihova dužnost je da štite prava mladih, i svih drugih građana i građanki, u okviru zajednice kojoj pripadaju.
Poslednja dva dana programa bila su posvećena radu na idejama za lokalnu akciju u Novom Pazaru, koja će biti organizovana od strane samih učesnika/ca, uz mentorsku i logističku podršku Inicijative mladih za ljudska prava. Koristeći se metodom drveta znanja i drveta ciljeva, učesnici/ce su identifikovali tri problema u svojoj lokalnoj zajednici, a potom su zajedničkim radom osmislili aktivnosti kojima će te probleme da adresiraju. Nakon grupne prezentacije osmišljenih aktivnosti, usledio je konačan odabir jedne od ideja, koja će biti realizovana do kraja oktobra 2023. godine.
Na pitanje šta je jedan od najvećih dobijenih uvida na ovom programu, učesnica Mina Mehmedović je odgovorila: „Da stojim više iza svojih stavova i da je to okej. I da su moje reakcije na meni lično teške teme okej i da je okej igrati se!”.
Program „Između nas” realizovan je uz podršku Evropske omladinske fondacije Saveta Evrope.
