„Šuma je participativni projekat i svaki građanin može da kupi sadnicu, zasadi je i doprinese srebreničkoj šumi. Drveće je dugovečnije od ljudi, a mi šumom dajemo fizički prostor žrtvama da ponovo budu sa nama, ali i one nas vraćaju u život”, rekla je Mia David.
Dodala je i da je rad pratilo promišljanje o tome šta je moguće uraditi u fizičkom prostoru, ako nam on nije dostupan, kao i da je rešenje da se u vremenu liberalnog kapitalizma, kad nam javni prostori nisu na raspolaganju, okrenemo ka privatnim posedima.
Arhitekta Antonio Grgić dodao je da je konkurs pratilo postavljanje pitanja i razmišljanje o tome na koji način sagraditi spomenik u zemlji koja ne želi taj spomenik, kao i da ovo pitanje nije jedinstveno za Srbiju, već i za Hrvatsku.
Žiri koji su činili istoričarka Olga Manojlović Pintar, umetnik Vladimir Miladinović i grafički dizajner Bojan Hadžihalilović dodelio je jednu prvu, i tri ravnopravne druge nagrade:
I Projekat „Šuma”, Mia David i Antonio Grgić
II „Srebrni svetionik”, Boris Petrović
ll „Spomen soba // Praznina”, Vladimir Pajić
II „Kapija mira”, Milka Kosanović
Autor „Srebrnog svetionika” Boris Petrović objasnio je da je spomenik u njegovoj izvedbi piramidalnog oblika, obložen ogledalima, a prozračan pri vrhu i stvara konstantan šum.
„Srebrni svetionik je beskonačan stub koji je obložen ogledalima. Ogledala su tu da postave pitanje – da li smo odgovorni za zločine koji su se desili ili nismo, da pođemo od sebe i od toga koja je naša uloga u procesu. U idealnoj varijanti, spomenik bi bio izbušen i stvarao konstantan zvuk”, rekao je Petrović.
Još jedan od dobitnika nagrade na umetničkom nagradnom konkursu „Praznina” Vladimir Pajić rekao je da je „Spomen soba” koncipirana na trenutku kada Škorpioni streljaju žrtve genocida u Srebrenici.
„Savremeni kontekst, po mom mišljenju, sadržan je u rečenici ‘Nemam bateriju’, koja je vrlo česta među ljudima danas, i ovim se poredi sa izjavom kamermana na snimku Škorpiona, koji sugeriše da se sa streljanjem vezanih Bošnjaka prestane dok se ne donese nova, puna baterija”, rekao je
Pajić i dodao da bismo onda, u mauzolejskoj sobi, pričali o toj bateriji i kako ona nekome produži život ili agoniju”.
Dobitnica nagrade Milka Kosanović rekla je da je ideja njenog spomenika „Kapija mira” da se nalazi na mestima gde su se dešavali sukobi.
„Kapija mira bi stajala između granica ljudi ili mesta gde su se dešavali sukobi, ona bi predstavljala portal kroz koji bi ljudi mogli da prođu i kroz taj prolazak bi menjali svoj tok misli”, kazala je Milka Kosanović.
Umetnički nagradni konkurs „Praznina” organizuje se drugu godinu zaredom i njegova ideja je stvaranje spomeničkih inicijativa koje svedoče o neophodnosti pamćenja koje nije bazirano isključivo na osnovu etničke pripadnosti žrtava, kao i mesta na kojima se one pamte. Ukazivanjem na ideološki okvir i na režim koji je do zločina doveo, sećanje na žrtve srebreničkog genocida moći će da živi u Srbiji kao trajni zalog miru u našem regionu.
Projekat „Zagovaranje, artivizam, obrazovanje – nema mesta poricanju genocida u Srebrenici” je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke. Nemačka podržava napore u uspostavljanju participativne kulture sećanja, regionalne saradnje i pomirenja u regionu Zapadnog Balkana.
