Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska i Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija pozivaju političke predstavnike Srbije i Hrvatske da stradanja i patnju žrtava ne koriste za ratnohuškačke poruke već da sarađuju po pitanju ostvarenja prava i pravde za žrtve zločina počinjenih tokom i nakon VRO Oluja.
Dvadeset i četiri godine nakon što su početkom avgusta za vreme i nakon operacije Oluja pripadnici jedinica hrvatske vojske učestovali u ubistivima i zlostavljanima civila, uništavanju i krađi privatne imovine te sprečavanju povratka izbeglih u svoje domove niti jedan političar Republike Hrvatske nije uputio iskreno izvinjenje žrtvama. Uprkos tome, predsednica Grabar Kitarović i premijer Hrvatske Plenković odbijaju učestovati na komemoracijama organizovanim u spomen na zločine počinjene tokom i nakon ove akcije čime sprovode politiku odbijanja suočavanja s prošlošću.
Izjava Kolinde Grabar Kitarović u kojoj hvali i izražava simpatije prema Thompsonu koji je održao nastup uoči godišnjice operacije Oluja, a na čijem koncertu su se i ovaj put uzvikivali fašistički pozdravi ponižava i vređa ne samo žrtve zločina već sve građane Republike Hrvatske i vrednosti na kojima je uspostavljena.
Hrvatski sudovi do sada su doneli samo jednu pravosnažnu presudu za ratne zločine počinjene u kontekstu Oluje, a procenjuje se da je u akciji ubijeno više od 600, a Hrvatsku napustilo kao posledicu ove operacije više od 150 000 osoba.
Aktivisiti YIHR Hrvatska i YIHR Srbija na memorijalnoj turi žrtvama Oluje u selu Gošić
S druge strane, nijedna žrtva „Oluje” u Srbiji danas nema status civilne žrtve rata iako zvaničnici Srbije u poslednjih pet godina na zvaničnim komemoracijama govore o neophodnosti sećanja na žrtve Oluje. Izjava predsednika Srbije Vučića u kojoj juče podseća da je “njegov posao da ovaj datum ne zaboravimo i da poštujemo tuđe žrtve” nije saglasna sa politikama koje sprovode, kao ni porukama koje šalju predstavnci države Srbije koja i dalje podržava osuđene ratne zločince.
Takođe, Fond za humanitarno pravo javnost Srbije godinama podseća na odgovornost Republike Srbije da se izvini i adekvatno obešteti veliki broj građana, tada izbeglih iz Hrvatske, koje su tokom 1995. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) privodili i potom izručivali vojnim vlastima tadašnje Republike Srpske Krajine (RSK) ili paravojnoj jedinici „Srpska dobrovoljačka garda” predvođenoj Željkom Ražnatovićem Arkanom, nakon čega su oni po pravilu bili upućivani u prve borbene redove. Ovakva prisilna mobilisanja, koja su predstavljala najgrublju povredu Konvencije UN o statusu izbeglica, u velikom broju slučajeva rezultirala su gubitkom života ili teškim telesnim povredama i psihičkim posledicama po mobilisane muškarce.
Iako za vreme zločina u operaciji Oluje nismo bili rođeni ili smo bili u ranom detinjstvu odlučni smo da na njih nikada ne zaboravimo. Sramimo se ne samo zbog toga što su ovi zločini počinjeni već i zato što ih političari iz Hrvatske i Srbije koriste za međusobna prepucavanja i zlonamerne manipulacije i zato jer institucije naših država nisu na ove zločine odgovorile u skladu s principima pravde, odnosno nisu učinile dovoljno da se zadovolji pravda i reparacije za žrtve. Budućim generacijama ne želimo ostaviti društvo opterećeno prošlošću i podelama kakvo smo sami nasledili već želimo delovati odgovorno u cilju ostvarenja saradnje i pomirenja Srbije i Hrvatske.
Iz toga razloga pozivamo Republiku Hrvatsku da:
- premijer i predsednica upute iskreno izvinjenje žrtvama zločina koje su počinile snage RH za vreme i nakon operacije Oluja. U tome im može pomoći priručnik za političare ‘Kako se ispričati za zločine’ koji je izradila Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj.
-
državno tužilaštvo i sudovi ulože veće napore u procesuiranju ratnih zločina počinjenih u i nakon operacije Oluja.
-
se u školskim obrazovnim programima nastave istorije posveti više pažnje događajima koji predstavljaju kršenja ljudskih prava, a povezana su sa operacijom Oluja.
-
ubrza i olakša proces povratka izbeglih u svoje domove što uključuje puno ostvarenje imovinskih prava, stambeno zbrinjavanje, obnovu uništene imovine i rešavanje statusnih pitanja povratnika.
Takođe, pozivamo Republiku Srbiju da:
- u potpunosti reguliše status civilnih žrtava rata po modelu koji je predložio Fond za humanitarno pravo kako bi pored drugih žrtava u ratnim sukobima u bivšoj Jugoslaviji i one koje su stradale u Oluji bile na pravi način obeštećene.
- predsednik Republike uputi izvinjenje, a Vlada Srbije omogući shodno procedurama obeštećenje građanima koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, a prislino su mobilisani od strane policije i paravojnih formacija.
- njeni predstavnici na zvaničnim komemoracijama žrtvama Oluje prestanu da – koristeći se ranama ubijenih i izbeglih iz Oluje – promovišu nacionalsitičku politiku.
Obe države upućujemo na zajedničko obeležavanje stradanja za vreme Oluje, poštovanje presuda, kao i utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim sudom pravde kao i saradnju u rešavanju pitanja nestalih.
Izvor: REUTERS/Ranko Cuković
Priznanje i procesuiranje zločina u Oluji od strane Republike Hrvatske, kao i puno zakonsko poštovanje ubijenih i izbeglih od Republike Srbije u interesu je oba društva koja imaju perspektivu jedino u miru.
