„Godinama već, i kroz zajedničke aktivnosti, traje borba i nastojanje dela srpskih i albanskih porodica nestalih, da podstaknu zvaničnike u Prištini i u Beogradu, kao i sve međunarodne i domaće aktere, koji se pitanjima nestalih bave, da se ozbiljno i odgovorno posvete pronalaženju 1.590 osoba, čija se imena već dvadeset sedam godina nalaze na integrisanoj listi“, saopštili su iz Udruženja porodica „Kosmetski stradalnici” i multietničkog Resursnog centra za nestala lica iz Prištine.
Među govornicima na konferenciji bili su predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, predsednica udruženja porodica nestalih „Kosmetski stradalnici” Nataša Šćepanović, Mergim Memoviq iz Resursnog centra za nestala lica u Prištini, njegov zamenik Negovan Mavrić, Đulja Haziri iz udruženja „Glas roditelja”, Marinko Đurić, potpredsednik udruženja porodica „Kosmetski stradalnici” i Ninoslav Jovanović, državni sekretar Ministarstva za rad i boračka pitanja. Ščepanović je rekla da se ova udruženja ne dele po nacionalnoj osnovi i da već sedam godina zajedno obeležavaju Međunarodni dan nestalih i Međunarodni dan ljudskih prava.
„Ono što nas spaja u ovoj muci je ljubav prema našim bližnjima, koji su otišli u nepovrat, kao i humana ideja u ovom problemu da pronađemo sve nestale. Svi počinioci moraju snositi odgovornost u skladu sa međunarodnim normama i domaćim pravosuđem, a sve nadležne institucije moraju imati obavezu da pomognu u procesu pronalaženja i identifikacije žrtava jer od toga zavisi proces pomirenja i izgradnja multietničkih demokratskih društava“, rekla je ona.
Govornici su posebno istakli da postoji politizacija i zloupotreba tragedije na ovim prostorima i da očekivanja porodica nisu ispunjena Briselskim sporazumom i radnim grupama bez obzira na početne rezultate i da je proces pronalaska i identifikacije u zastoju već četiri godine, uprkos humanitarnom, a ne političkom karakteru, ovih napora.
Šćepanović je istakla prava porodica nestalih da saznaju sudbinu svojih bližnjih i kao i da se na mestima zločina izgrade memorijale, insistirajući na potrebi da se procesuiraju ratni zločini kao i povratak ovog pitanja na nivo Saveta bezbednosti UN-a. Đulja Haziri je napomenula da informacije i komunikacija blede i pozvala je prištinske i beogradske vlasti na poštovanje Deklaracije o nestalim osobama u okviru Ohridskog sporazuma Srbije i Kosova.
Državni sekretar Jovanović je napomenuo da bol nema nacionalnost, da je ovo civilizacijsko i humanitarno pitanje, ukazavši na prava porodica da saznaju šta se dogodilo njihovim bližnjima, što može da se, kako kaže, reši i uz pomoć Brisela, ali uz minimalni uticaj politike. Jovanović je izjavio da će Nacrt Zakona o pravima porodica nestalih proći dodatnu dopunu iako je donet u februaru 2025. godine.
Negovan Mavrić smatra da nadležni izbegavaju sastanke sa porodicma žrtava i prebacuju krivicu za zastoj procesa na drugu stranu, dodajući da se sa predstavnikom kosovske Komisije za nestale Andinom Hotijem nije sastao godinu dana. On je tom prilikom pozvao da se izvrši revizija posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini, gde se nalazi 300 neidentifikovanih tela kao i da se obezbedi prisustvo članova porodica nestalih na sastancima udruženja i radnih grupa zvaničnika.
Veljko Odalović je naveo da su predstavnici Komisije za nestala lica ispitvali poslednjih 45 dana lokaciju deponije „Golo brdo” kod Novog Pazara, kao i da su izvršene provere lokacije rudnika Štavalj u opštini Sjenica. Nataša Šćepanović je pozvala institucije Srbije da usvoje dva važna zakonska rešenja – Zakona o civilnim žrtvama rata i Zakon o nestalima. Na osnovu preporuka Inicijative mladih za ljudska prava, Komitet UN za prisilne nestanke je u aprilu ove godine pozvao Srbiju da usvoji zahteve koje je navela i predsednica udruženja „Kosmetski stradalnici” kao i da vlasti u Beogradu prisilne nestanke uvrste u domaće zakonodavstvo kao zasebno krivično delo koje ne bi bilo podložno zastarevanju.
Predstavnici Međunarodnog komiteta za nestala lica (ICMP) na konferenciji su poručili da su ove godine povodom pitanja nestalih iz rata na Kosovu primili 58 delova kostiju, 170 krvnih uzoraka od porodica i 62 DNK izveštaja, uz pomoć kojih je 26 žrtava identifikovano, ali da nisu zadovoljni ukupnim rezultatima posle 25 godina od kraja rata. Konferencija za medije dva udruženja nestalih podržana je od strane ICMP-a, UNDP-a, ambasade Švajcarske u Prištini, Komisije za nestala lica Vlade Srbije i Inicijative mladih za ljudska prava.
*Ovaj projekat finansiran je od strane Evropske unije.
