Iako u ove tri države ne postoji sistemska tortura, na žalost moramo da konstatujemo da su brojni pojedinačni slučajevi torture i zlostavljanja, koji su se dogodili u prošlosti, ostali neistraženi a počinioci neprocesuirani. Ni u jednoj od tri države još uvek nisu razvijeni adekvatni mehanizmi za podršku žrtvama torture. Žrtvama torture treba rehabilitacija, a države i društva moraju to žrtvama omogućiti i stvoriti mehanizme efikasne podrške u procesu ponovnog uspostavljanja dostojanstvenog življenja.
Inicijativa mladih za ljudska prava CG je registrovala više slučajeva torture gde nadležne državne institucije nisu sprovele brze, efikasne i delotvorne istrage koje bi dovele do sankcionisanja svih prekršilaca ljudskih prava. Registrovani su i slučajevi dugog trajanja sudskih postupaka po prijavama za zlostavljanje i nehumano postupanje ili kažnjavanje. Nadležne institucije, a pre svega tužilaštva, nisu brzo, efikasno i delotvorno istražila sve navode o kršenju ljudskih prava od strane službenika policije. Poslednja presuda Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Crnu Goru Milić/Nikezić pokazala je da u Crnoj Gori još uvek nisu stvoreni mehanizmi koji bi garantovali sprovođenje efikasne istrage i sankcionisanje svih prekršilaca ljudskih prava. A to je prvi korak ka ponovnom uspostavljanju dostojanstva kod žrtava.
U Albaniji, pitanje rehabilitacije žrtava torture i nečovečnog postupanja predstavlja kompleksnu stvarnost s kojom se još uvek nismo u potpunosti pozabavili. Populaciju žrtava torture i nečovečnog postupanja u Albaniji čini mešavina žrtava bivšeg komunističkog režima i žrtava savremenog nasilja. Procenjuje se da je više od 40 hiljada ljudi bilo izloženo torturi i nečovečnom postupanju tokom komunističkog režima, i da su oko dve hiljade njih još uvek među živima. Oblici nasilja koje su trpeli bili su produžen pritvor, prinudan rad i različiti oblici torture i nehumanog postupanja. Iako nije moguće dati precizne podatke o broju žrtava torture i nečovečnog postupanja, monitoring ARCT-a u periodu od 2010. do 2014. identifikovao je oko 1795 ljudi, koji su navodno bili izloženi nasilju tokom hapšenja, transporta ili tokom policijskog pritvora. Član 14 Konvencije protiv torture (CAT) garantuje žrtvama torture pravo na nadoknadu, uključujući i fer i adekvatnu nadoknadu i sredstva za kompletnu rehabilitaciju. Ovo pravo nedavno je bilo temeljno elaborirano u CAT-ovim Opštim komentarom #3, koji propisuje da usluge rehabilitacije moraju biti na raspolaganju, da moraju biti dostupne, adekvatne i da im je moguće brzo pristupiti. Tokom drugog ciklusa UPR-a u Albaniji, formulisane su posebne preporuke albanskim državnim zvaničnicima, koje uključuju „integrisanje specijalističke i holističke usluge rehabilitacije u sklopu javnog zdravstvenog sistema”.
Najveći probem kaznenog sistema u Srbiji je prebukiranost zatvora. Očekivalo se da će se ostvariti značajni rezultati Strategijom za smanjenje prebukiranosti u zatvorima u Srbiji od 2010. do 2015. godine, ali se to nije dogodilo. Srbija se i dalje suočava sa velikim problemom popunjenosti kapaciteta u kaznenim institucijama. Prebukiranost je velika ne samo u spavaonama već i u ostalim prostorijama koje su zatvorenicima na raspolaganju, poput sala za rekreaciju, dnevnih boravaka, itd. Iako je bilo nekih ulaganja u proteklih nekoliko godina – obnavljanje sanitarnih instalacija, popravka krovova, itd – stanje u zatvorskim ustanovama i dalje je loše. Stanje higijene je daleko od adekvatnog, velikim delom zbog velikog broja zatvorenika i zgrada koje propadaju. Oba zatvora su loše i neadekvatno opremljena nameštajem, posteljinom, madracima, itd. Kapaciteti kojima danas raspolažu kaznene institucije su 9.000 mesta, dok u zatvorima u Srbiji trenutno ima 10.500 lica. Srbija nastoji da omogući svakom zatvoreniku prostor od četiri kvadratna metra, u skladu sa pravilima EU, dok je svega jedan metar kvadratni danas na raspolaganju po jednom zatvoreniku. Iako su ostvareni značajni rezultati kroz odluke o uslovnom otpustu 2014. godine (20% ukupnog broja otpusta, bili su uslovni otpust a izrečeno je 1.566 alternativnih sankcija koje ne podrazumevaju odlazak u zatvor), i dalje je mogo ciljeva koje bi trebalo ostvariti.
Želimo i da najavimo da ćemo u projektu „Izgradnja društva bez torture i nekažnjivosti na Zapadnom Balkanu”, koji je podržan od strane Evropske unije snimiti dokumentarni film sa bitnim aspektima u borbi protiv torture u tri države. Na ovaj način partnerske organizacije se pridružuju globalnoj kampanji za podršku žrtvama torture.
Koordinatori na projektu
- Milan Radović
- Erinda Bllaca
- Sanja Ristić
- Mushegh Yekmalyan
