Davanjem legitimiteta ratnom zločincu da govori u javnom prostoru, institucije Srbije ponovo demonstriraju kontinuitet sa ratnohuškačkom politikom devedesetih godina.
Juče je održan okrugli sto u organizaciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tela Vlade Republike Srbije, na kom je učestvovao osuđeni ratni zločinac, Vinko Pandurević. Tom prilikom, Pandurević je govorio na temu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, i predlagao modalitete kojima bi trebalo regulisati „Kosovsko pitanje“. Ovakav pristup dovodi do zaključka da učešće u ubistvima civila tokom srebreničkog genocida danas predstavlja kvalifikaciju za bavljenje bezbednosnim i spoljnopolitičkim pitanjima, i da još tom prilikom dobijete epitet „stručnjaka“. Podsećamo da je Vinko Pandurević, upravo zbog svog načina praktikovanja „odbrane i bezbednosti“, pred Haškim tribunalom osuđen na 13 godina zatvora po osnovu komandne i individualne odgovornosti za ubistva, istrebljivanja i progone u i oko Srebrenice, u julu 1995. godine, što je pravno kvalifikovano kao zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.
Inicijativa mladih za ljudska prava ovim putem poziva šefa Kancelarije za KiM, Marka Đurića, da hitno prestane sa ovakvom praksom i da se javno i nedvosmisleno ogradi od promocije ratnih zločinaca. Slučaj Vinka Pandurevića pokazuje da visoki zvaničnici Srbije i dalje koriste osuđene ratne zločince za kreiranje svoje politike. Tokom protekle dve godine bili smo, između ostalog, svedoci susreta tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa Momčilom Krajišnikom, svečanih dočeka generala Vladimira Lazarevića i tadašnjeg i sadašnjeg visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije (SPS) Nikole Šainovića, kao i neskrivenog učešća Veselina Šljivančanina u kampanji Srpske napredne stranke (SNS). Unutrašnji dijalog o Kosovu je jedno veoma važno i osetljivo pitanje, ali takav dijalog ne ispunjava svoju svrhu ukoliko ga kroji Vinko Pandurević, čovek osuđen zbog najtežih zločina predviđenim domaćim i međunarodnim pravom.
Podsetimo, pre dve godine je Vinko Pandurević bio pozvan kao govornik na tribini na Fakultetu političkih nauka, na kojoj je tema bila rad Haškog tribunala. Nakon konstatnih poziva organizatorima tribine od strane Inicijative i objašnjavanja razloga zbog kojih nije moralno prihvatljivo dovoditi ratnog zločinca da u obrazovnoj ustanovi govori o radu Haškog tribunala, do njegovog gostovanja nije došlo. Ali sama činjenica da je dekanat prvobitno prihvatio njegovo učešće, govori o tome da uprava Fakulteta političkih nauka ili nije znala ko je on, ili još gore – nije ih zanimalo.
Takvim stavom i ponašanjem prema sopstvenoj prošlosti i prema osuđenim ratnim zločincima smo i došli do ove tačke. Ovo više nije ignorisanje stvarnosti – ovo je politička legitimizacija ljudi umešanih u najgore zamislive zločine. Inicijativa je krajem prošle godine publikovala izveštaj „Ratni zločinci u političkom životu: Uzajamna podrška osuđenih ratnih zločinaca i političkih elita“, u kome smo obradili slučajeve poput ranije navedenih Veselina Šljivančanina, Nikole Šainovića, Momčila Krajišnika i Vladimira Lazarevića. U izveštaju smo predstavili jasnu liniju ne samo prećutne, nego i javne podrške ratnim zločincima i ukazali na ogromnu opasnost ovakve prakse. Nažalost, gostovanje Vinka Pandurevića na okruglom stolu organizovanom od strane Kancelarije za KiM, samo potvrđuje da smo bili u pravu.
Unutrašnji dijalog se mora voditi na osnovama priznanja realnosti i suočavanja sa zločinima počinjenih na Kosovu tokom rata ‘98/99. godine. Sledstveno tome, ratni zločinci su uzrok problema o kome treba javno govoriti, a ne predlagači rešenja.
