Hitno zahtevamo od predsednice Vlade i predsednika Republike da se ograde od izjava svojih članova kabineta Vulina i Selakovića, kao i da se jednom za svagda odreknu osuđenih ratnih zločinaca. U protivnom, njihovo ćutanje će biti potvrda da je politika negiranja ratnih zločina i glorifikacije ratnih zločinaca, zvanična politika države Srbije. Kakva god bila reakcija izvršne vlasti, Inicijativa- smatrajući da se, između ostalog, minimum samopoštovanja jednog društva ogleda u izražavanju pijeteta prema žrtvama, kao i osudi (ali ne i ugrožavanju građanskih prava) prema onima koji su počinili najteža krivična dela- poziva sve institucije Republike Srbije, političke aktere, organizacije civilnog društva i medije da nam se pridruže u odbrani dostojanstva srpskog društva.
Obraćajući se bivšim starešinama Treće Armije VJ, na prvom mestu bivšem generalu Lazareviću, ministar Vulin je naglasio je da se “nikada više niko neće stideti ovih ljudi, jer ih se nikada nije postidela vojska kojoj su komandovali i nikada ih se nije postideo narod koji su branili i odbranili”. Zatim je Nikola Selaković, generalni sekretar Predsednika Republike Srbije, dodao da je “obaveza Republike Srbije da ceni profesionalnost pripadnika tadašnje VJ, naročito Treće armije, one koja je bila najviše na udaru tokom oružane pobune na Kosovu i Metohiju 1998. i tokom NATO agresije 1999. godine.” Ministar odbrane i generalni sekretar Predsednika Srbije bi morali da znaju da su rezultati “profesionalnog odnosa” određenih oficira kojima se ponose, više od 13 hiljada žrtava i 800 hiljada raseljenih lica. Stoga, ovo ne sme biti vreme “tihog ponosa” već vreme suočavanja sa činjenicama koje bi morala da prati moralna i politička osuda zločina.
Podsećamo ovom prilikom ministra Vulina i Genseka Predsednika Republike Selakovića da je Vladimir Lazarević pravosnažno osuđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY/ MKSJ) 23. januara 2014. godine na 14 godina zatvora za deportacije i prisilna premeštanja civilnog albanskog stanovništva na Kosovu koje su izvršili pripadnici Treće Armije VJ tako što im je Lazarević obezbedio praktičnu pomoć kako bi izvršili ova krivična dela. Takođe, u prvom redu ovog skupa jasno se vidi i Nikola Šainović, bivši potpredsednik Vlade SRJ, koga je Haški tribunal teretio za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu od 1. januara do 20. juna 1999. godine. Među navodima optužnice bili su deportacija i druga nehumana dela, ubistvo i progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi s namerom da prisilno raseli deo kosovskih Albanaca i promeni etnička ravnoteža Kosova, gde bi ponovo bila uspostavljena kontrola Srbije. Istog dana kada i Lazarević, Šainović je osuđen na 18 godina zatvora. Posle odslužene dve trećine kazne, on se vratio 2015. godine u Beograd gde je ekspresno imenovan za člana Glavnog odbora SPS-a.
Ovakve izjave zvaničnika Srbije samo su još jedan u nizu bezobzirnih šamara žrtvama rata na Kosovu koje predstavljaju trend u ekspanziji, započet odbranom Ljubiše Dikovića, a zatim cementiran svečanim dočecima Šainovića i Lazarevića. Kako bi se prekinula spirala najbezobraznijeg laganja srpskog društva o Kosovu, maskiranjem zločina odbranom države i davanjem za uzore mladima osoba koje su krvlju ukaljale obraz ove zemlje, pozivamo predsednicu Vlade Anu Brnabić i predsednika Republike Aleksandra Vučića da se ograde od opasnih izjava svojih saradnika u Vladi odnosno Predsedništvu Srbije. Imajući u vidu najave kako predsednice Vlade, tako i predsednika Republike, da će otvoriti dijalog o Kosovu, naše je pravo da od njih tražimo odgovorno političko delovanje, a čiji početak – kako smo naveli u našem Vodiču – mora biti priznanje ratnih zločina počinjenih od strane države Srbije i samim tim osuda pojedinaca koji su za te zločine odgovorni i osuđeni.
*Na fotografiji su aktivisti Inicijative ispred poligona Specijalnih antiterorističkih jedinica u Batajnici gde je 2001. godine pronađena masovna grobnica sa posmrtnim ostacima više od 700 kosovskih Albanaca.
