Pripadnici Užičkog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ) 18. februara 1993. godine izvršili su pešadijski i minobacački napad na selo Kukurovići kod Priboja u kome je ubijeno troje starijih osoba. Uzeir Bulutović i Mušan Husović su ubijeni pre nego što su ubačeni u kuću koja je potom zapaljena, dok je Fatima Sarač pronađena mrtva, svučene odeće i polomljenih ruku. Ostali stanovnici su u strahu za svoje živote pobegli iz sela a njihova imovina je uništena i zapaljena.
Pripadnici VJ su u Kukuroviće i okolna sela (Milanovići, Sjeverin, Sočice, Živinice, Brnjica, Voskovina) došli u maju 1992. i od tada su stanovnici pograničnih sela, mahom Muslimani, bili izloženi stalnim pretresima, bezrazložnom pucanju po njihovim kućama, zastrašivanju, pretnjama, pljački i torturi. Pripadnici VJ su ponovili napad na selo 11. aprila 1993. godine kada je zapaljeno osam kuća. Fond za humanitarno pravo (FHP) je 2006. godine podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatih pripadnika VJ za zločin u Kukurovićima. Predmet je prosleđen Tužilaštvu za ratne zločine, pred kojim je i dalje u fazi istrage. Sramotno je da i nakon 15 godina od pokretanja istrage nema ni optužnice za ovaj zločin dok su zahtevi porodica žrtava za dobijanje statusa civilnih žrtava rata odbijeni zbog diskriminatornog pravnog okvira.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Priboju 12. januara ove godine obećao izgradnju puta Sastavci- Kukurovići i izjavio da će policajci iz Priboja “biti ne samo kažnjеni, nеgo ćе dobiti i prеmеštaj iz Priboja. Vodi sе, nе samo disciplinski postupak vеć i tužilac radi svoj posao.” Takođe, u odgovoru na pitanje o priznanju statusa civilnih žrtava rata porodica žrtava otetih u Štrpcima, predsednik Vučić je na pres konferenciji zatražio od svojih saradnika „da provere impakt na budžet“ i obećao da će obavestiti javnost o napretku po pitanju donošenja novog Zakona o civilnim žrtvama rata. Za te informacije javnost je do danas ostala uskraćena.
Slavljenja počinjenih i najave novih ratnih zločina od strane pribojskih policajaca – koji još uvek nisu ni disciplinski ni krivićno kažnjeni – posledica je odnosa vlasti u Srbiji koja nastavlja sa praksom nekažnjivosti prema počiniocima i bezobzirnosti prema žrtvama i porodicama žrtava ratnih zločina.