„Novi regionalni kontekst“
Prvi panel se uglavnom fokusirao na neuspeh Zapadnog Balkana da se suoči sa nasleđem ratova iz 1990-ih, naglašavajući praksu veličanja nasilja i ratnih zločina širom regiona. Čak i u Hrvatskoj, državi članici Evropske unije (EU), procesi istine i pomirenja uglavnom su zaustavljeni nakon pristupanja. Neuspeh regiona na polju suočavanja sa prošlošću doprineo je porastu nacionalizma u svim državama bivše Jugoslavije.
Kako je objasnila Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije, „mir se ne može postići bez procesa pomirenja”. Moramo gledati u prošlost, kritički preispitujući postupke država i vlasti.
„Ratovi iz 1990-ih su jedni od najdokumentovanijih sukoba u istoriji. Moramo da iskoristimo ovo znanje i utvrđene činjenice i da gradimo bolju budućnost“, rekla je Sofija Todorović.
Nadovezujući se na stav Sofije Todorović, Branka Vierda, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava iz Hrvatske, istakla je ulogu civilnog društva u procesu pomirenja. Vierda je objasnila važnost izgradnje šarenolike koalicije mladih aktivista, organizacija civilnog društva i akademika.
Na panelu su učestvovali programske direktorke kancelarija Inicijative – Sofija Todorović (YIHR Srbija), Branka Vierda (YIHR Hrvatska), Marigona Shabiu (YIHR Kosovo), Aleksandra Vukčević (YIHR Crna Gora), osnivačica i predsednica Centra za postkonfliktna istraživanja Velma Šarić , a moderator je bio novinar Milan Nikolić.
„Jačanje i unapređivanje perspektive EU: naučene lekcije“
U proteklih nekoliko godina, EU je pomerila fokus sa proširenja, fokusirajući se na ekonomske i psihološke uticaje pandemije, migracije i druge regionalne sukobe. Kao odgovor na rusku agresiju protiv Ukrajine, proširenje je ponovo u prvom planu dnevnog reda EU. S obzirom na obnovljenu važnost proširenja, moderator Srđan Hercigonja iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je razgovarao sa panelistima i panelistkinjama o putu zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu.
Na početku panela, Naim Leo Beširi, iz Instituta za evropske poslove, primetio je da su pristupni pregovori između EU i zemalja Zapadnog Balkana usporeni, što se oslikava i kroz rastući evroskepticizam u celom regionu. Panelisti su pad entuzijazma pripisali neuspesima kako EU tako i država kandidatima. Srbija i drugi kandidati nisu uspeli da se u potpunosti posvete procesu pristupanja, pokazujući ograničen napredak u procesu evropskih integracija. EU takođe snosi odgovornost, rekao je Beširi, jer po njemu pre 2020. izveštaji Evropske komisije nisu bili dovoljno kritični prema Srbiji. EU godinama nije uspevala da primeni mere protiv država kandidata koje su delovale suprotno vrednostima EU.
Aktivista i konsultant Mario Mažić objasnio je da je članstvo Hrvatske negativno uticalo i na proces pridruživanja ostatka Zapadnog Balkana. Hrvatska nije uspela da se u potpunosti uskladi sa vrednostima i politikom EU nakon pristupanja, dosledno odbijajući da prihvati zaključke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Mažić je postavio retoričko pitanje: „Zašto bi Srbija i druge države kandidati ikada primili i prihvatili evropske ideale i prihvatali zaključke MKSJ, ako Hrvatska, članica EU, to ne čini?“
Panelisti su bili Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove, aktivista i konsultant Mario Mažić, novinarka Serbeze Hadžiaj, predstavnica delegacije Evropske unije u Srbiju Una Keli i moderator Srđan Hercigonja iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Novi talas solidarnosti – retrospektiva kroz nepravdu, strah i uspeh“
Na poslednjem panelu, prisutni su imali priliku da čuju priče mladih aktivista i aktivistkinja iz regiona – o njihovom aktivističkim putu, kako definišu svoj rad i izazovima sa kojima se suočavaju. Panelisti/kinje su istakli koja je uloga aktivizma i kako on utiče na društvo. Međutim, istakli su i da postoje trenuci u kojima aktivisti i aktivistkinje žive u “bubble-u” na šta aktivistkinja Anja Zloporubović kaže da “mi, aktivisti/kinje, moramo da podsećamo sebe da probijemo taj bubble i da pričamo o temama na kojima radimo i sa ljudima koji imaju drugačija mišljenja i koji ne rade iste stvari kao mi jer u suprotnom aktivizam nije ispunio svoju svrhu i napravio uticaj”. Aktivistkinja Dhurata Sefa, objasnila je lični kontekst i odrastanje na Kosovu, gde se osećala marginalizovano na osnovu svog etničkog identiteta, pola i godina, te da aktivizam za nju nikada nije bio stvar izbora već je predstavljao neophodnost. Sefa je objasnila: „Aktivizam je deo mene. Nikada nisam razmišljala o tome da ne budem aktivistkinja.”
Diskusija je završena isticanjem izazova sa kojima se susreću mladi aktivisti i aktivistkinje. Dino Salihagić, aktivista iz Bosne i Hercegovine, objasnio je da je doživeo ozbiljne napade kao mlad aktivista. Uprkos ovim napadima, Salihagić ne odustaje, objašnjavajući da „naš aktivizam ima posledice, ali je mnogo važnije ono što radimo i za šta se zalažemo od ljudi koji nam se suprotstavljaju“.
Panelisti su bili aktivisti iz regiona: Dhurata Sefa (Kosovo), Dino Salihagić (Bosna i Hercegovina), Anja Zloporubović (Srbija), Kristina Janković (Crna Gora), Marina Mlakar (Hrvatska), a moderator je bila aktivistkinja i suosnivačica Albanije.rs Fiona Jelići.
*Finansirano od strane Evropske unije
The Conference is implemented under the project “Reclaim our civil space!”. Project benefits from a 1,8 million € grant from Iceland, Liechtenstein and Norway through the EEA and Norway Grants Fund for regional cooperation.
