Pravnik po struci, svoja znanja iz oblasti ljudskih prava proširivao je u Norveškoj. Za nas u regionu Zapadnog Balkana, odnosno u bivšoj Jugoslaviji, Enver će ostati upamćen kao zagovornik aktivizma u primeni ljudskih prava i to pre svega kroz edukaciju mladih o ljudskim pravima. Njegov projekat Škola ljudskih prava u koji su bile uključene partnerske nevladine organizacije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, podrazumevao je edukaciju mladih o brojnim temama koje se tiču pomoći društvima u postratnoj fazi, a zatim i pružanje pomoći mladima da se organizuju i deluju u društvu.
Enver se nije bojao teškoća na koje se, kada ste angažovani na ovakvom projektu, naročito u regionu bivše Jugoslavije, nailazi na terenu. Škole ljudskih prava organizovao je i u Rusiji, Belorusiji, Čečeniji, Ukrajini… A mnogi od nas pamte kada je rekao da je edukacija o ljudskim pravima potrebna i Norvežanima, što je možda zvučalo neverovatno pre desetak-petnaest godina, ali je danas više nego kristalno jasno da je ova edukacija potrebna celom svetu, pa i zemljama Zapada.
Enver je posedovao energiju i odlučnost da uprkos svim preprekama nastavi da radi ono u šta veruje, ponekad i toliko snažno da je izgledalo kao da to radi po svaku cenu. Takav pristup ima konsekvence, pre svega na zdravlje. Enver ostavlja ogromne tragove, ogromne rezultate rada, vredne knjige… Ali, iza Envera ostajemo i mi, jer je njegov uticaj formirao i nas. Veliki broj nas – nastavio je njegov posao.
Porodici Envera Đulimana upućujemo izraze iskrenog, toplog i dubokog saučešća.
Kolege i bivši polaznici Škola ljudskih prava
