Saopštenje MUP i ministra Vulina, u kome govore o “slikama krvavih srpskih glava” ako dođe do krečenja murala smo dobro razumeli. Njegove paramilitarne formacije, kao što je Levijatan, bi nam razbile glave, a njegova policija nas ne bi zaštitila.
Nismo odustali zbog nedostatka hrabrosti, iako se naravno plašimo armije neonacista koja godinama nekažnjeno upražnjava nasilje i preti svima koji im nisu po volji. Nije mera hrabrosti da staneš na crtu dok ti neko razbija glavu, osim među huliganima i kriminalcima – čiji sistem vrednosti ova vlast pokušava da nametne celom društvu. Hrabrost zrelih društava i zrelih osoba se ogleda u donošenju teških odluka.
Nećemo organizovati uklanjanje kako smo planirali zato što mural Ratka Mladića u Njegoševoj ulici nije više običan mural. To je sada spomenik Ratku Mladiću, podignut od strane nepoznatog autora u julu ove godine, ali stavljen pod zaštitu države Srbije 5. novembra, rešenjem MUPa i ministra Aleksandra Vulina i ćutanjem predsednika Vučića i Vlade Ane Brnabić. To je logičan korak nakon dugogodišnjeg slavljenja zločinaca kao heroja od strane celog političkog i državnog aparata, i nedostatka hrabrosti i savesti da se preuzme odgovornost za zločine počinjene u ime srpskog naroda.
To je spomenik “Srpskog sveta” koji Vulin kao glavni operativac u ime aktuelne vlasti u Srbiji, vrlo uspešno uspostavlja na ideologiji “Velike Srbije”. Zbog toga zakoni (trenutne) Srbije ovde ne važe, ni Zakon o javnom okupljanju, niti rešenja komunalne milicije o uklanjanju murala. “Srpski svet” ne mari za zakone Srbije ili granice Srbije i zemalja na Balkanu, “Srpski svet” ima ambiciju sve da pregazi.
To je srž naše borbe – protiv nacionalizma koji nas gura u nove ratove. Borimo se za mir, borimo se za ljudske živote, živote naših bližnjih i onih koje nikada nećemo upoznati.
Stotine je murala i grafita podrške Ratku Mladiću u Beogradu i Srbiji. Svi su oni naša odgovornost, Inicijative i svih onih pojedinaca i grupa koji su bili spremni da dođu u utorak, ali ovaj spomenik u Njegoševoj je postao državna odgovornost. Mladić u Njegoševoj je sada semafor koji pokazuje pravo lice državne politike – da li ima pomirenja, da li ima vladavine prava, demokratije, regionalne saradnje, evropskih integracija. Da li treba da bude Bulevar Zorana Đinđića ili Bulevar Ratka Mladića?
U svom saopštenju MUP i ministar Vulin sa gađenjem i snishodljivošću govore o našoj saradnji sa aktivistima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Kosova, dok se njegova Vlada kune u regionalnu saradnju. Ni predsednik Vučić, ni Vlada, ni MUP a posebno ministar i glavni operativac “Srpskog sveta” Vulin ne znaju ništa o regionalnoj saradnji – što su mu pre nekoliko godina objasnile i naše kolege iz Inicijative iz Hrvatske u otvorenom pismu – nakon što im je javno pružio podršku kada su privedeni nakon što su uklonili tablu “Za dom spremni” u Jasenovcu.
Ministar Vulin je i pokrovitelj Zakona o ratnim memorijalima koji faktički zabranjuje da se u Srbiji oda počast žrtvama rata koji nisu Srbi. Zakon štiti i promoviše isključivo pamćenje na oslobodilačke ratove Srbije. Po tom zakonu, zabranjen je spomenik žrtvama Srebrenice, žrtvama iz masovnih grobnica širom Srbije i u Beogradu, zabranjeni su čak i spomenici žrtvama koji su Srbi ili državljani Srbije a bili su žrtve velikosrpske politike 90ih – kroz prisilne mobilizacije, logore, mučenja. Ali spomenik Ratku Mladiću je zakonit. Zakonit i poželjan. A sada je i ozvaničen.
Zbog toga nam je jako važna pravna borba, i da sud odluči da je ova zabrana bila protivzakonita i neustavna, u šta smo apsolutno sigurni. Neće biti uteha za današnju nepravdu, ali će biti jasan putokaz za neku Srbiju budućnosti koja će se temeljiti na ljudskim pravima i demokratiji.
Zahvaljujemo se svima koji su podržavali ovu ideju i akciju i učestvovali u pripremi i bili ključni za realizaciju – pre svega stanarima i komšijama, ali i umetnicima i profesionalnim čistačima, kao i pojedinkama i pojedincima i organizacijama koji su podržavali i nastavili da podržavaju ovu borbu.
Uvek pištaljka, nikada više puška!
