S obzirom da se osuđeni Kozlina nalazi u bekstvu i da je za njim raspisana poternica Višeg suda, od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Ministarstva pravde zahtevamo da utvrde odgovornost za bekstvo osuđenog ratnog zločinca.
Ministarstvo odbrane, MUP kao i Ministarstvo pravde su dužni da rasvetle okolnosti pod kojima je Kozlina ostao zaposlen u Vojsci Srbije odnosno zašto nije na izvršenju kazne zatvora.
Osuđenom ratnom zločincu mesto je u zatvoru, a ne u institucijama koje su odgovorne da kazne počinioce i izraze poštovanje za žrtve ratnih zločina. Nikako obrnuto.
Prema informacijama koje je 7. novembra ove godine objavio Radio Slobodna Evropa (RSE), Kozlina je i nakon pravosnažne presude ostao zaposlen u Vojsci Srbije što proizilazi iz odgovora koji je RSE dobio od Višeg suda u Beogradu.
Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na pitanja RSE o statusu Kozline u VS. Takođe, na pitanje BIRN-a “da li je Kozlina koristio zvanični granični prelaz kako bi pobegao iz zemlje, budući da se nije pojavio na izdržavanju kazne zatvora”, MUP je 29. oktobra ove godine odgovorio “da bi davanje te informacije značilo kršenje prava na privatnost ličnosti” i da “ne postoji javni interes za pružanje ove informacije”.
Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je 2013. godine podiglo optužnicu protiv dvojice pripadnika Pozadinskog bataljona 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ) – Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline, za zločin koji je počinjen u selu Trnje 25. marta 1999. godine, kada je ubijen najmanje 31 albanski civil – među kojima su bili i jedna trudnica i sedmoro dece. Iako je optužnica podignuta još 2013. godine, glavni pretres je počeo tek u februaru 2015. godine.
Viši sud u Beogradu doneo je 1. aprila 2019. godine prvostepenu presudu kojom je Pavla Gavrilovića oslobodio, dok je Rajka Kozlinu proglasio krivim i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za zločin koji je počinjen u selu Trnje 25. marta 1999. godine. U odnosu na Rajka Kozlinu, Sud je utvrdio da je on odgovoran za ubistvo 15 i telesno povređivanje dva albanska civila u selu Trnje.
Drugostepenom presudom od 12. decembra 2019. godine, Apelacioni sud je odbio žalbe branioca Kozline i tužilaštva čime je potvrđena prvostepna presuda.
Podsetimo, Fond za humanitarno pravo je nakon donošenja prvostepene presude u slučaju Trnje saopštio da je sud dao prednost olakšavajućim okolnostima – da je Kozlina porodičan čovek i da je zločin izvršen pre 20 godina – nad činjenicom da je Kozlina na krajnje bezobziran način ubio žene i decu.
Naša reakcija na odgovor Ministarstva odbrane
Iako je Ministarstvo odbrane danas saopštilo da je Rajku Kozlini prestala profesionalna vojna služba 16. marta 2020. godine ostaje nejasno ko je i kako dospustio da se Kozlina ne nađe na izdržavanju zatvorske kazne.
Podsetimo, presuda protiv Kozline je u februaru ove godine dostavljena Drugom osnovnom sudu u Beogradu koji je nadležan za njeno izvršenje. Ovaj sud nije odgovorio na pitanje Radija Slobodna Evropa da li su i kako dalje postupali u slučaju Rajka Kozline.
Imajući u vidu da ni MUP nije odgovorio na pitanja BIRN-a o prelasku graničnih prelaza Kozline, zahtevamo od Ministarstva pravde i MUP-a da prekinu zaveru ćutanja i procesuiraju osobe koje su omogućile Kozlini da izbegne zatvor.
Apsolutni prioritet pravosudnih i bezbednosnih institucija Srbije mora biti hapšenje Rajka Kozline umesto dosadašnje prakse u kojoj umesto kazne, osuđeni ratni zločinci bivaju slavljeni i nagrađeni bekstvom od pravde.
Foto: N1info.com
